Дачић се по трећи пут оглашава и овога пута, попут увређеног детета коме нису испуњене жеље, изјављује како „неће ићи у Брисел док споменик не буде уклоњен“.

Још нема података о томе да ли су се гости вратили кући задовољни оним што су чули и да ли су изразили спремност да дају свој допринос , да “помогну остваривање демократског циља“ - испуњавање жеља покрајинских родољуба који би били срећнији да не живе у Србији.

Важно је само да нису заборавили да нам пошаљу јасну поруку да одређивање датума за почетак преговора зависи од тога колико ћемо се трудити да живимо и радимо према њиховим упуствима и саветима, затим да наставимо са реформама, а постигнемо и задовољавајући напредак у дијалогу са Приштином.  

У паници да се немири не прошире, премијер Јанез Јанша изашао је са идејом “друге републике”, нудећи грађанима и политичким странкама бројне уступке, чак и хитну промену устава, али под условом да се постигне општи консензус о прихватању и спровођењу реформи.

Досадашњи ток сиријске кризе показао је да ју је без Русије немогуће решити, а Турска је свесна њене кључне улоге. Насупрот ранијој запаљивој реторици, и Ердоган је после сусрета саи истакао да и он и Путин имају искрену жељу да се прекине крвопролиће.

Кавазовићеве изјаве су пажљиво праћене међу муслиманима у Србији, док је реис Зилкић очекивао да ће нови босански реис успоставити братске односе са руководством Исламске заједнице Србије. Уместо тога, Зилкић је и од Кавазовића добио низак ударац.

Домаћа јавност је већ огуглала на „Курирове“ бисере, али интервју са Готовином заиста је крајња тачка бесрамног и бескруполозног новинарства,  чиме је буквално пљунуто на све жртве „Олује“ и све протеране Србе.

Запад је овом одлуком свог извршног тела, Хашког трибунала, који се прославио тиме да је однео неколико српских глава, задао коначан ударац правди и човечности.

Договор који је постигнут у Бриселу пружа повод за озбиљне сумње да ће положај покрајине, како су то многи најављивали, постати званичан услов за приступање Србије ЕУ у оквиру следећег извештаја Европске комисије.

Шта рећи о овом најновијем гнусном испаду бошњачких навијача у Сарајеву? Да ли је то одраз колективне мржње према Србима, или се ради о поремећеној психологији? Овакви испади навијача немају ама баш никакве везе са спортом и спадају у озбиљан друштвено-социолошки проблем.