Хрватска је до сада имала велику подршку партнера иу ЕУ, који су јој ради уласка опростили чак и етничко чишћење Срба у „Олуји“, али истовремено за завршавањем процеса њеног пријема,почели су да стижу и рачуни које треба платити, и то државном имовином, која је, попут Грчке, сада стављена на распродају. 

На улице Париза изашло је тим поводом не „десетине хиљада“, већ много више – светски медији јављају да је на демонстрацијама било најмање 350 000 људи, што је процена полиције, док организатори тврде да их је било чак 800 000.

А о никада ничим доказаној мантри о ЕУ, коју већина наших политичара непрестано понавља, односно о ставу да „због реалности“ Србија треба да жртвује самосталност, Устав, територију и грађане, а све ради „добитка“ који је у ствари губитак на свим пољима, не вреди трошити речи.

„Новопечени“ критичари Ћосића или не разумеју шта је систем или не разумеју шта је држава. У сваком случају, многи за и од идеологије живе, али су ретки они који попут Ћосића, због исте, стављају главу на пањ савремених идеолога.

Дачић се по трећи пут оглашава и овога пута, попут увређеног детета коме нису испуњене жеље, изјављује како „неће ићи у Брисел док споменик не буде уклоњен“.

Још нема података о томе да ли су се гости вратили кући задовољни оним што су чули и да ли су изразили спремност да дају свој допринос , да “помогну остваривање демократског циља“ - испуњавање жеља покрајинских родољуба који би били срећнији да не живе у Србији.

Важно је само да нису заборавили да нам пошаљу јасну поруку да одређивање датума за почетак преговора зависи од тога колико ћемо се трудити да живимо и радимо према њиховим упуствима и саветима, затим да наставимо са реформама, а постигнемо и задовољавајући напредак у дијалогу са Приштином.  

У паници да се немири не прошире, премијер Јанез Јанша изашао је са идејом “друге републике”, нудећи грађанима и политичким странкама бројне уступке, чак и хитну промену устава, али под условом да се постигне општи консензус о прихватању и спровођењу реформи.

Досадашњи ток сиријске кризе показао је да ју је без Русије немогуће решити, а Турска је свесна њене кључне улоге. Насупрот ранијој запаљивој реторици, и Ердоган је после сусрета саи истакао да и он и Путин имају искрену жељу да се прекине крвопролиће.

Кавазовићеве изјаве су пажљиво праћене међу муслиманима у Србији, док је реис Зилкић очекивао да ће нови босански реис успоставити братске односе са руководством Исламске заједнице Србије. Уместо тога, Зилкић је и од Кавазовића добио низак ударац.