I šta posle svega treba da misle obični građani, ili, na primer,ti bezbrojni „strani investitori“ koji, navodno, hrle da ulažu u Srbiju –  zemlju u kojoj svako malo neko priprema državni udar i/ili atentat na premijera? Ili, pak, u kojoj premijer lično (ili neko u njegovo ime) režira „atentate“ radi preuzimanja institucija i postizanja nekih političkih ciljeva.

Je li “lud“, ili nije? Nemam pojma. A i ne zanima me. Ovo nije psihijatrijski glasnik, već politički portal i politička analiza. A politika mu je svakako štetna i opasna, i način vladavine destruktivan, dugoročno neodrživ i autoritativan, sa tendencijom pogoršanja – i u tom smislu, nesumnjivo „ludački“.  

Ako neko, sleva ili zdesna, tako bezočno pritiska mandatara, njegova je obaveza da te pritiske obelodani i podeli sa srpskom javnošću. A ako to neće ili ne želi, onda neka se toj javnosti i ne žali

Prosto je neverovatno i više nego indikativno kako „službeni“ tabloidi, inače ekstremno senzacionalistički i „lešinarski“ nastrojeni, ovu temu drže nisko, ne zasipaju javnost informacijama iz istrage, ne nude milionske nagrade za pomoć u pronalaženju počinilaca. 

  U svakom slučaju, ostaje utisak da je Srbija i njena politička i intelektualna elita nedovoljno ozbiljno ušla u čitavu priču sa crnogorskim referendumom i da nije dovoljno shvaćen istorijski, nacionalni i geopolitički značaj čitavog događaja, odnosno procesa koji je tim referendumom doveden do svog epiloga.