Pa šta nam je onda činiti? Za početak, držati se svog stava (i ustava), svojih osvedočenih prijatelja – ma koliko nas neprestano ubeđivali kako u politici „nema prijatelja“ – i svojih elementarnih nacionalnih i državnih interesa.

Da je znao ono što sada zna, veliko je pitanje da li bi se Milo Đukanović  odlučio da forsira donošenje „Zakona o slobodi veroispov(ij)esti“. Čak ni najveći optimisti među crnogorskim opozicionarima nisu očekivali da će reakcija naroda biti ovako masovna, žestoka i mudra

Što se Vučića tiče, pažljivo posmatranje ne samo njegovih često konfuznih i namerno protivrečnih formulacija, nego još više njegovih gestova, mimike i reakcija na izlaganja pojedinih poslanika (a, pre svega, moje malenkosti) ipak ne ostavlja prostora za sumnju da se definitivno sprema na potpisivanje „pravno-obavezujućeg sporazuma“ 

U svakom slučaju, Srbe i Ruse vežu brojne i višeslojne niti, koje su izdržale mnoga iskušenja, pa će – nadajmo se – verovatno izdržati i preživeti čak i ovu napadnu, kontraproduktivnu i prečesto karikaturalnu ljubavnu ofanzivu Vučićevih botova i tabloida. 

Zašto bi Putin trebalo da se skriva i sklanja od Tačija, ako već srpski predsednik sa svojim kosovskim „kolegom“ intenzivno viđa i dogovara po Briselu, Parizu i Vašingtonu?