Briselski sporazum je bio rodno mesto i tajna opstanka vlade Vučića i Dačića (a vrlo verovatno i uzrok njenog formiranja). Zbog tog potpisa je zvanični Beograd dobijao pozitivne izveštaje u Briselu i Vašingtonu, zbog toga je dobijen datum za početak pregovora sa EU i zbog toga je vlasti gledano kroz prste za neke „sitnice“ u medijskoj i pravosudnoj sferi.

 Rusima koji se malo bolje razumeju u srpske političke prilike, a da pri tom nisu u njih preduboko interesno i poslovno involvirani, Vučić i SNS neodoljivo liče na Đukanovića i DPS. Zato je, verujem, uprkos svoj diplomatskoj, medijskoj i lobističkoj šminci, sve prisutnija povećana podozrivost zvanične Moskve prema srpskoj vlasti i Vučiću lično.

 Realno govoreći, sa ova tri sporazuma, Srbija, zapravo, i ne mora formalno da ulazi u NATO, jer ionako primenjuje osnivačke ugovore NATO i potčinjava svoj suverenitet NATO standardima i NATO komandi praktično u istoj meri u kojoj to čine i punopravne članice ove organizacije.

 A ta duboko skrivena i represirana mračna tajna aktuelne srpske vlasti nema nikakve veze sa politikom, ideologijom, istokom, zapadom, Evropskom unijom, Rusijom i Amerikom, nego sa činjenicom da Srbijom u ovom trenutku vlada jedna organizovana grupa koja je poput hobotnice prekrila i uzurpirala sve institucije, medije i ekonomske resurse

Ukratko, nemojmo se zavaravati. Ovaj put smo se zamalo i doslovno za dlaku provukli. Ali Priština najavljuje novu, još bolje „potkrepljenu“, to jest, još skuplje izlobiranu inicijativu za prijem.