Криза у Војводини

Питање статуса Војводине покренуто Предлогом Статута Војводине треба посматрати у ширем контексту од уобичајеног, јер се ради о низу међусобно повезаних догађаја. Контекст је распад СФРЈ. За распад СФРЈ најодговорнија je најмоћнија држава на свету – Сједињене Америчке Државе (наравно, одговорних има још). Ово није претпоставка, већ чињеница коју не треба доказивати. Сви каснији трагични догађаји на овим просторима потврђују ову тврдњу. Једноставно, САД су одлучиле да значајно повећају свој утицај и да остваре своје интересе на овом простору. После Другог светског рата САД су широм света остваривале своје интересе на много начина: (у овој прилици ћу изузети економске начине) мешањем у унутрашње послове држава, постављањем марионетских режима, обарањем легално изабраних влада, изазивањем ратова, наоружавањем својих миљеника, вођењем ратова широм планете, под изговором да штите своје интересе, углавном уз ангажовање и својих копнених трупа, готово увек уз масовна бомбардовања многих држава током деценија.

Треба подсетити да су САД једине употребиле атомско оружје и то два пута. Такође, САД (ни као држава, нити појединци), никада нису одговарале за ратне злочине које су починиле широм света. САД нису одговорале за милионе људи чије животе су окончале, рачунајући и употребу атомских бомби. Никада нисмо добили одговор на питање да ли је убиство 220 000 људи у Хирошими и Нагасакију уопште злочин? Да ли је то геноцид? Одговор на оба питања је наравно потврдан. Због чега онда САД нису одговарале за те ратне злочине и геноцид? Примењују се срамотни двоструки стандарди јер, побогу, ко сме да позове на одговорност најмоћнију државу на планети? Готово нико у свету, званично, не говори о томе, готово да уопште није дозвољено говорити и америчким ратним злочинима, нити називати злочиначка дела САД – злочинима, а камоли тражити да САД одговарају за милионе живота које су одузеле. Одговорне су, између осталог, за смрт 2,8 милиона људи у Кореји, процене за Вијетнам се крећу од 1,5 до 5 милиона, и милион људи у Ираку. САД имају толику моћ да отклоне чак и помисао да су починили злочине и да за њих треба да одговарају. Тешко је не подсетити се да су САД од 24. марта до 10. јуна извршиле неизазвану агресију на нашу земљу, коју су бомбардовале 78 дана, лишиле живота више од 3500 људи , раниле 10 000 људи, оштетиле или уништиле 7643 куће, 300 школа, 53 болнице, 50 цркава или споменика, 37 мостова, и мноштво других инфраструктурних објеката, да се последице агресије виде и данас, да су користиле забрањено оружје (бомбе са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе) и да пораст малигних болести у Србији, од 1999. године, износи 40%. САД су 1994. године бомбардовале и Републику Српску и тамо, такође, изазвале многобројне жртве и штете. САД су изазвале и подржале распад СФРЈ. Изазвале су и подржале распад СЦГ, осамостаљење Црне Горе и отцепљење Косова и Метохије, а овим последњим су доказале тврдњу да је агресија 1999. године извршена само под хуманитарним изговором, а са стварним циљем стварања још једне албанске државе. Све ово су опште и добро познате чињенице.

Сасвим је логично да САД желе да изазову и подрже сецесију Војводине. У овом тренутку стекло се неколико околности које им иду на руку. Прво, у Србији је на свим нивоима једнообразна власт, власт Демократске странке и њених сателита, власт председника Србије и истовременог председника ДС-а. Уз то, та власт је наметнута Србији (алтернатива тој власти је била договорена, али брзо осујећена ) стварањем неприродне коалиције ДС, СПС и патуљастих икебана странака, уз подршку ЛДП. Ту власт су отворено наметнули/инсталирали амерички амбасадор и домаћи транзициони олигарси-богаташи, уз подршку ЕУ (многима су обећани уносни послови и скидање са америчких црних листа). Американцима сасвим подобна власт у Србији, коначно је инсталирана тек сада, после последњих избора и после више претходних покушаја. Инсталирана је по оном методу којим су САД инсталирале власти у Украјини, Грузији, Црној Гори, лажној држави Косово, БиХ Федерацији...(говорим само о ближој прошлости и релативно блиском окружењу). Друга околност је то што је по новом Уставу Србије неопходно донети нови Статут Војводине. Трећа околност је да у самој Покрајини Војводини од 1990. године постоји екстремистичка, сепаратистичка организација, странка – ЛСВ, која је одавно затровала политички простор, не само Војводине, пропагирањем ирационалних, историјски и економски неоснованих сепаратистичких тенденција. Четврта околност, на коју САД рачунају је вишенационални карактер Покрајине Војводине. На овом простору САД понављају своје методе. Сличности су потпуне. Сваки пут кад САД закључе да су заклопиле једну страницу разбијања овог простора – отварају нову (Словенија, Хрватска, БиХ, Македонија, Црна Гора, Косово...). По њима, сада је на дневном реду Војводина (мада питање Рашке области могу да отворе кад год желе). У покрајинској скупштини коалиција „За европску Војводину„ (читај ДС) сама има већину и без ЛСВ и странака мањина, тако да то тело представља институционални генератор сепаратизма. Сам предлог Статута је и потекао из ДС (а то та странка вешто крије) али су његови главни промотери лидери ЛСВ и појединих мањинских странака и тек појединци из ДС (Пајтић, Елезовић...).

Предлог Статута Војводине је вишеструко противуставан. О томе су свој суд изрекле две парламентарне странке у облику свеобухватних правних анализа (ДСС у септембру 2008. и СНС у јануару 2009). Овде ћу сабрати све противуставности Предлога Статута Војводине. Напоменућу да Статут Војводине спада у подзаконска акта. Предлог Статута Војводине (ПСВ) има бројне неуставне одредбе којима се доводи у питање територијално јединство и уставно-правни поредак Републике Србије. Најзначајније противуставне одредбе су следеће:

- члан 1. на неуставан начин одређује положај Војводине у односу на Републику Србију ( кршење чланова 181. и 182. Устава),

- члан 3. на неуставан начин одређује територију Војводине (противно члану 182. Устава),

- члан 11. на незаконит начин регулише питање имовине Покрајине,

- члан 16. противно Уставу предвиђа међународне односе Покрајине,

- члан 17. предвиђа постојање ВАНУ (Војвођанске академије наука и уметности) што је у супротности са чланом 183. Устава,

- члан 19. предвиђа да акта АПВ имају карактер закона што се коси са члановима 185,186. и 195. Устава,

- читаво поглавље III (чланови 27-32) које говори о надлежностима АПВ је супротно члану 183. Устава,

- члан 63. који предвиђа да Војводина самостално убира приходе и одређује начин стицања прихода се коси са чланом 184. Устава,

- члан 34. ПСВ је противзаконит, јер је банкарски систем у надлежности Републике и не може се уређивати Статутом већ законима,

- члан 36. који предвиђа да АПВ предлаже мрежу судова на својој територији је супротан члановима 143,153,164. и 172. Устава који каже да су све надлежности у области судске власти у искључивој надлежности Србије,

- члан 26. који одређује службену употребу језика је директно супротан члану 10. Устава који предвиђа да се то питање регулише законом, а не подзаконским актом,

- члан 10. ПСВ који предвиђа главни град АПВ, је потпуно супротан Уставу (члану 189), Закону о локалној самоуправи и Закону о територијалном уређењу.

Постоје и многобројне друге одредбе Предлога Статута Војводине које нису у потпуности усаглашене са Уставом – има их још 6 и супротности су са још 14 чланова Устава. Предлог Статута садржи и одредбе које су са уставно-правног аспекта могуће, али стварају привид државности АПВ. То су одредбе о покрајинској влади, органима покрајинске управе, покрајинским управним окрузима, националној равноправности и остваривању људских и мањинских права. Предлог Статута Аутономне Покрајине Војводине који је сачинила ДС, а усвојила владајућа коалиција у Скупштини Војводине има 23 члана супротна Уставу и законима и крши 30 чланова Устава.

Како стоји ствар са подршком Предлогу Статута у Скупштини Србије? Што се парламентарних странака тиче, ДСС, СРС, СНС, НС и ЈС су изразито против овог Статута. Председник СПС је пре неколико недеља изјавио да „СПС неће гласати ни за шта што би кршило Устав“ и да је у „СПС одавно јавно исказао своје незадовољство предлогом Статута“. Међутим, није сигурно да ли је ово коначан став СПС, с обзиром на подршку коју је више месеци Статуту упућивао први човек СПС-а у Војводини. Своје противљење су исказали и многе невладине организације, удружења, угледни појединци, правници и професори универзитета. Реакција је очигледно изненадила владајући режим (који је погрешно проценио да је јавност довољно успавана – анестезирана његовим шупљим маркетиншким мантрама ), режим самозаваран сопственом неограниченом влашћу (то се зове губљење везе са стварношћу). За предлог Статута су се изјаснили ЛСВ, ЛДП, странке мањина, Г17 плус (Ивана Дулић-Марковић) и добро познате невладине организације тзв. друге Србије. Једино није јасан став творца Статута – предлагача – Демократске странке. Врх те странке, најпозванији да се о томе изјасни, громогласно ћути (испразни и уопштени ставови председника Србије нису прихватљиви, јер он треба да се изјасни о конкретном Предлогу Статута чији је предлагач странка чији је он председник!). Кад помињем Демократску странку, треба истаћи да је она та која, барем у последњих осам година у власти, а тиме и у политичком животу, одржава ЛСВ. Лига је најомиљенији коалициони партнер ДС на свим нивоима у Војводини током последњих осам година, али и раније. Логично је питати ДС – зашто вам је најомиљенији партнер у Војводини – једна екстремистичка и сепаратистичка странка? У програмским документима ЛСВ јасно стоји залагање за Републику Војводину – а у пракси се та странка залаже за одвајање Војводине.

Треба бити јасан. Шта је суштински проблем са оваквим предлогом Статута? (осим што је инвазивно противуставан!). Вратимо се на тврдњу да САД отварају нову сецесионистичку епизоду и да изазивају и подстичу сецесију Војводине. Подсетимо на трајно залагање ЛСВ, за привидно, Војводину Републику, а стварно за независну државу Војводину. То је основни проблем предлога Статута! Он отвара пут и ствара основне препоставке за отцепљење Покрајине Војводине од Србије. Врло је разложно запитати се како ће тећи – или како би текао цео тај мучни и дуготрајни процес ако се усвоји овакав Статут Војводине? Када погледамо претходни низ догађаја не можемо бити спокојни. У три републике бивше СФРЈ сецесија је текла мирно (ако уз Македонију и Црну Гору ту убројимо и Словенију). Три републике су биле захваћене ратом и међунационалним сукобима (Хрватска, БиХ и Србија ) рачунајући и НАТО (читај САД) агресију. Дакле, са тог становишта посматрано, шансе да сецесија Војводине прође уз сукобе или без сукоба су подједнаке. Исход сецесије је, ако је не предупредимо, сасвим јасан, на основу претходних искустава. Војводина ће се одвојити. Тачније, Војводину ће нам отцепити. САД ће још једном показати своју моћ и спровести своје интересе. Треба говорити о последицама усвајања Статута – Устава Војводине. Треба бити злогуки пророк, јер упозорити на могуће последице, не значи залагати се за њих. Упозорење служи превенцији. Треба лечити узрок, а не последице. Догађаји из Хрватске, Босне и Херцеговине и са Косова и Метохије довољно говоре.

Низ питања са одричним одговором је врло илустративан. Да ли грађани Србије (и Војводине наравно, јер је она део Србије) желе да се Покрајина Војводина одвоји од Србије? Да ли грађани Србије желе да председник независне државе Војводине (НДВ) буде (пројектовани) Ненад Чанак? Да ли грађани Србије желе да председник владе НДВ буде (пројектовани) Бојан Пајтић? Да ли грађани Србије, а посебно општина које леже уз Саву и Дунав, желе државну границу на Сави и Дунаву – између НДВ и остатка Србије? Да ли желимо да Београд, Смедерево и Шабац (не заборавимо Чанкове претензије на Мачву), на пример, буду погранични градови? Да ли грађани Србије желе још један, евентуални, прљави, грађански рат? Да ли грађани Србије желе још низ година мучења, сукоба, кризе и ново евентуално бомбардовање од стране НАТО-а? Да ли грађани Србије желе српско-српски рат ? (подсећам да су по попису из 2002. године најмање 65% становника Војводине, Срби). Да ли грађани Србије желе отцепљење 24% територије Србије, отцепљење најбогатијег дела Србије, после насилне и дуготрајне сецесије 15% територије покрајине Косова и Метохије? Да ли би САД дозволиле сецесију Савезне државе Аљаске, територије која се ни не граничи са САД и коју су у деветнаестом веку САД купиле од Русије? Да ли би САД дозволиле сецесију Савезне државе Хаваји, острва која се налазе дубоко на Пацифику? Наравно да не би! САД би пре изазвале Трећи светски рат, него што би дозволиле сецесију било ког свог дела.

Евентуалне сукобе око сецесије Војводине, ако до тога дође, тврдим, неће изазивати политичке снаге које се на разуман начин противе Статуту и отцепљењу, већ оне снаге које пропагирају сецесију и званично предложени Статут, односно екстремисти разних боја. Понашање оних који носе залагање за антиуставни Статут и сецесију то доказује. Изјаве и поступци преседника ЛСВ Ненада Чанка током две деценије су најбољи доказ (цитираћу његову скорију изјаву „да је Србија окупирала Војводину... и да је Војводина и даље у затвору“). Програмска документа ЛСВ то такође доказују (сајт ЛСВ,одељак “Документи“ – “Војводина Република – Пут мира, развоја и стабилности“, документ донет, врло симболично, марта 1999. године и који пре треба да гласи “Војводина Република – Пут рата, назадовања и нестабилности“). О проблему у Војводини говори и председница Хелсиншког одбора Соња Бисерко али се она, наравно, залаже за усвајање Статута и, у увијеној форми, за независност Војводине. Вреди је цитирати: “Уколико Београд не уважи захтеве Војводине, прети реална опасност да се захтеви Војводине радикализују“ (питам: од кога прети опасност и ко ће изазвати радикализацију? Американци? Сепаратисти? Соња Бисерко? Сви заједно? Ко?). Госпођа наставља,“Зато је прихватање садашњег статута, који је минималан што се тиче права Војводине,најбоље решење”. Она је додаје да је Војводина “добровољно ушла у Србију, и након тога у Југославију и да зато има право да се изјасни какав положај жели у садашњој Србији“. Додала је и да је прошло време када су оваква питања била само унутрашња ствар једне државе, наводећи да је Војводина већ присутна у европским институцијама и да ће бити још више, “посебно ако се ствари отму контроли“.

Сматрам да јавност мора да постане свесна могућих последица усвајања Статута. Не може се водити хладна академска расправа док се припрема још једно цепање Србије. То не значи да треба да водимо прегрејане, успаљене, демагошке расправе, нити да се сукобљавамо. То не значи да прижељкујем сукобе око статуса Војводине. Имам сина од 12 година и не желим да кроз шест година, на пример, он буде учесник једног непотребног сукоба. То значи да грађани треба да буду обавештени о свим могућностима. То значи да треба да извучемо поуке из непосредне историје. Нико, а посебно не власт, не треба да лаже и обмањује грађане, као што то чини ова власт.

Став грађана је и у овом тренутку недвосмислено јасан. Огромна већина је против сецесије Војводине. Кажем, у овом тренутку, иако нису адекватно обавештени, ни свесни какава се питања преламају на Статуту Војводине. Када би били обавештени, још више би се противили отцепљењу. Грађане треба питати да ли сматрају да ћемо бити економски богатији или сиромашнији ако нам отцепе Војводину? Бићемо сиромашнији, а новчаници и стомаци празнији. Исто питање важи и за Косово и Метохију. Да ли су Србија и њени грађани богатији или сиромашнији због сецесије КиМ? Одговор је исти.

А и у Војводини и на КиМ се налази непроцењива културно – историјска баштина, наслеђе, пре свега српског народа. Да ли ћемо бити сити или гладни или ако нам отцепе Војводину, житницу Србије, најразвијенији део наше земље? Бићемо гладни. Која земља би дозволила да је комадају и осиромашују? Ако то дозволимо, бићемо сиромашнији у сваком, а не само у економском погледу. Они који желе отцепљење Војводине, грађанима доносе сиромаштво, глад и могуће сукобе – односно рат.

Неко може поставити и питање референдумског изјашњавања о том питању. Референдум је непотребан. Став грађана је познат. Имали смо искуства са референдумом у Црној Гори. Грађани Црне Горе су изманипулисани на нечувен начин уз асистенцију САД и ЕУ. Референдум за потврђивање Устава у Србији је био пример за углед и поред тога што је ДС играла двостуку игру, у свом стилу, (јавно за референдум и Устав – тајно, против). Међутим, демагози не треба да се позивају на тај референдум, евентуално прижељкујући референдум о статусу Војводине (који би садашња власт упропастила), јер је референдум о Уставу организовала и спровела влада у којој је већину имала државотворна опција, односно ДСС. Сетимо се како је Влада ДС-а, 2002. године, два пута саботирала председничке изборе, односно институцију Председника Републике.

Тренутно влада чудно затишје око статута Војводине. Међутим, то не може трајати бесконачно. Прво, Статут Војводине мора бити донет. Друго, мора бити решена судбина предложеног противуставног Статута. Радна група коју је формирала Влада Србије не може ништа да реши. Закон о преносу надлежности не може да покрије накарадност предложеног Статута. Владајућа коалиција је пред огромним проблемом који је сама изазвала. Демократска странка ће покушати да сеје медијску маглу у чему је необично вешта, али тиме неће ништа постићи. Како год да се краткорочно разреши проблем са предложеним Статутом, дугорочно, предвиђам да нас очекују године мучења и прегањања око статуса Војводине. САД неће одустати од својих интереса, нити сепаратисти у Покрајини. Због тога отпор сепаратизму мора бити гласнији и јаснији од тренутно, академског. Боље спречити него лечити.