Понекад се слика целине открива у детаљима. Баш такав детаљ је прича о Изудину Алићу. На њима је заснована структура моћи у свету, моралност Хашког трибунала, Резолуција о Сребреници, Тадићево поклоњење у Поточарима, будућност српског народа, положај Републике Српске.

Последњи пут су овакве ствари постојале после Другог светског рата, када су тзв. народни судови „судили“ људима за сарадњу са окупатором. „Судило“ се у узаврелој атмосфери коју би чинила маса људи-жртава злочина окупатора.

Модерна позиција Хрвата и Хрватске базира се на екстремном национализму који се испољава на „домовинском рату“ који је означио Србе као агресоре, а тамошње српско становништво у ондашњој РСК као сепаратисте.

Сведоци смо да је стратегију организованог заборава, којом је Брозова Југославија у име „братства и јединства“ онемогућавала утврђивање истине о геноциду у Независној Држави Хрватској, заменила стратегија потпуног негирања.

Девојчица говори како су јој убијени мама и тата, затим и она сама, и да нико не зна где су сахрањени. Зна се једино како су убијени. „Дошао је чика са пушком и све нас је убио.“

Нашим „комунистима“ се све срушило, распала им се Југославија, пропао је комунистички и самоуправни систем, економски разорена земља, деца разбегла по расејању. Док седе у јефтино откупљеним становима сами и стари остаје им да нападају своје рођаке и комшије.

Замисливо је да ће исказ који сведок С-100 сада одбацује бити уврштен у доказни материјал, док ће чин накнадног одбацивања тог исказа бити игнорисани.

Након што су јој отац и брат сахрањени у Поточарима, она је одлучила да мужа сахрани у Тузли, пошто се уверила у разне манипулације жртвама и њиховим породицама од стране оних који су обећавали да ће их заштитити, а не препустити судбини.

Канада није једина западна земља где се сребренички лоби  бори да сачува пропагандне позиције. У Швајцарској се води процес против опскурног кантоналног листа „La Nation“ за одмазду само зато што је објавио благо скептичну критику званично наметнуте сребреничке приче.

Подразумева се да и жртве и починиоци на свим странама треба да буду идентификовани на најпрецизнији могући начин. Госпођа Артман је заиста у праву када каже да треба критички мотрити да не би били заведени „надуваним“ бројкама.