Од «Олује» је прошло 16 година, од НАТО бомбардовања 12 година, а протеривање и страдања Срба се и даље у новоствореним државама тумаче као агресорско понашање. За Србе је то огромна трагедија а за друге је прослава.

Статус Срба у Хрватској 2011. није много бољи од оног 1995. а  најзаслужнији за то су  Милорад Пуповац и СДСС. Ма шта мислили о хрватском правосуђу морамо поздравити одлуку Уставног суда – јер заиста треба одузети право СДСС за екслузивно представљање Срба.

Али одговорност за то деле припадници холандског батаљона, као и политичко и војно руководство Холандије, који су требали да предвиде да ће неспровођење одредбе о демилитаризацији омогућити вршење напада из енклаве, чиме је неутралност мисије УН била доведена у питање.

Сребреница није била тек један ужас. Била је и ехо другог великог холандског ужаса: издвајања и убиства три четвртине свих холандских Јевреја током Хитлеровог рата. Разлог холандског придруживања почетку УН мисије у Босни је баш и био у циљу спречавања још једног Аушвица.

Грешке професора Орловића готово су исте као и оне које је правио Ристивојевић и говоре о неинформисаности о комисијама за истину као механизму транзиционе правде као и о погрешном тумачењу текста Предлога статута РЕКОМ-а.

О природи РЕКОМ-а казују одредбе о бирању чланова. Члан Комисије не може бити особа која је обављала истакнуту политичку функцију у последње две године, али то не смета да у избору чланова главну реч воде политичари.

Остаје несхватљиво да до дана данашњег нису уочене заслуге Јосипа Броза Тита, а зна се да је од аустро-угарске војне команде добио две медаље. Није као Дража Михаиловић добио пет комада, али се и две Брозове морају поштовати.

Пошто је евидентно да се Хрватска неће одрећи своје „легитимности“, влади у Загребу савршено одговара да један мали број, добро плаћених НВО делатника, држи сесије, сумњичи и саслушава.

До сада је у Меморијалном Центру у Поточарима сахрањено 2.000 сребреничких жртава а остатак до Изетбеговићеве цифре од 8.000 до данас није пронађен иако су мање-више читава Босна и Херцеговина „прекопане“.

Контрадикторно је да се одбрана демократских принципа у свету искључиво фокусира на одбрани људских права ишчупаних из реалног историјског, религијског и друштвено-економског контекста држава чланица УН.