Вуковар није био никаква светиња већ место злочина где су убијани цивили обе националности, али се стиче утисак да једино Србија излази у сусрет захтевима Хрватске. Све је извесније да ће српско правосуђе случај препустити Хрватској.

Однос између Тита, његовог штаба и чланова је ауторитативан и то било у службеном опхођењу или приватном животу. Ова разлика нарочито се огледа у опхођењу Тита према својим сарадницима, чак и оним најужим.

Агенција Срна је имала увид у исказе 10 силованих Српкиња, као и исказе осам жена које су малтретиране у сарајевским затворима, а које свједоче о силовању, те 17 исказа затворених Срба, који такође свједоче о силовању Српкиња.

Крвопролиће у БиХ није почело због извињења. Оно је производ инкорпориране мржње и неподношљивости трију нација и вјера на концентрисаном босанскохерцеговачком простору. Извињења неће ништа ријешити.

Веће Апелационог суда у Београду укинуло пресуду од 12 година затвора Илији Јуришићу, на коју је био осуђен због издавања нередбе за напад на „Тузланску колону“. Намера ми је да отворим питање (не)рада државних органа који је довео до ослобађања Јуришића.

Ово је још један тежак ударац државном интересу и народном достојанству који смо добили од оних који би требали да их штите. Тачније,од оних који су преплаћени да их штите. То ли су они „стручњаци“ за које је први „демократски“ министар правде др. Владан Батић тражио (и добио) астрономске плате.

У државама које се дејствима разних детерминација и циљева све више обликују по моделима Орвелове визије друштва, па полицијом, страх од невидљивог контролора и сумња у све, постају колективна осећања.

Овај текст није никаква анализа, већ сећање из прве руке. Не нудим коментар ни решење из простог разлога јер их немам. Kо су и одакле су људи који су нам помагали да одбранимо Крајину, ко их је и са којим наређењима послао – мислио сам да знам, али не знам.

Изнуђена промена у равнодушном ставу Хашког трибунала и његових локалних помагача у структурама бивших југословенских република почела се догађати тек од недавно, у првој половини ове године. То је уследило после жучне јавне расправе у вези са Декларацијом о Сребреници.

Ово је рад на основу сачуване архивске грађе и написаних књига које у својим деловима осим битака обухватају и сегмент ратног страдалаштва по логорима..