Наведени контраст без сумње указује на суштинску неједнакост по националном кључу оптужених пред Хашким трибуналом. Међутим, поред тога важно је бацити професионални поглед и на форму и садржај пресуде генералу Толимиру.

Мало ко је могао да претпостави да је мазохизам препознатљивих сегмената српске јавне сцене баш толико наглашен да су ведете медија с тим предзнаком, али и ТВ лица са другачијом репутацијом пожурили да чују шта о свему имају да кажу предсједници Хрватске.

Власти косовских Албанаца заслужују посебан помен, будући да су етничко чишћење спровели у најекстремнијој форми – потпуно су се ријешили српског и ромског живља. Древни косовски православни хришћански манастири су сада скоро једини остаци некада славног неалбанског живља.

Још један од важних механизама који оставља простор за уплив политике је чињеница да Трибунал нема надзор легислатора или неког спољног тела као што има било који нормалан суд. Осим годишњег извештаја о раду који се упућује Савету безбедности Трибунал апсолутно ником не полаже рачуне.

Због тога је СФРЈ била држава на пола, не зато што је заостала у неком развоју ка целини, него зато што је замишљена накарадно. А све из политичког страха и несигурности. Каква је држава била, тако је и брањена, на пола. Милошевићев рат био је типичан пример рата ,,на пола''.

Ако већина Срба тзв. хашки суд, према резултатима свих могућих истраживања, без резерве доживљава као антисрпски и неправедан – одакле било коме идеја да би такав суд могао да донесе било какву другу пресуду осим неправедне?

Подсећа се да је 2008. године овај суд ослободило сребреничког команданта Насера Орића, као и да ниједан од лидера босанских муслимана није сео на осуђеничку клупу, као ни хрватске вође 90-их, међу којима и Фрањо Туђман.

У квалификовању генерала Недића као издајника важно место заузима и реферат који је он поднео новембра 1940. године а након чега је смењен са дужности министра војске и морнарице и пензионисан.

Николићева друга изјава о Сребреници, коју је пре неколико дана дао у Риму, поприма врло озбиљан и потенцијално промишљен карактер. За разлику од оне прве у јуну, ова би се тешко могла отписати као резултат брзоплетости. 

Сваки покушај делује као национална издаја. То су и питања укупних жртава и појединих стратишта. Врло често је присутна тежња да се односи из неког периода  и сазнанња која данас о томе имамо покушавају претворити у данашње.