Подсећам вас такође да писмо које је упућено Пројекту носи датум од 5. октобра који се, колико ми је познато, истиче у вашој земљи као почетак обнове демократије.

Управо је овакво драстично изједначавање жртава Јасеновца, Јадовна и Блајбурга сејање новог смена зла јер су то топоними и историјски догађаји који се не могу никако поредити и стављати у исту раван, како то чини Иво Јосиповић ламентирајући над жртвама тоталитаризма.

Колико је Хрватска “демократска” и европска земља, то су показали управо својим односом житељи те исте “демократске” и европске Хрватске. Јосиповић тражи разумевање за злочине који су почињени у име Хрватске пре 18 година јер је свестан чињенице да Србија и Хрватска никада неће на злочиначку операцију “Олуја” гледати истим очима.

Упркос неприступачном терену, прљавим операцијама тајне обавјештајне службе и знаковитим активностима подмуклог локалног клера, двојац без кормирала допловио је на одредиште. Уз пут су се сликали поред неколико провалија да би показали читаоцима какве су их све опасности вребале на путу.

С обзиром на то ко су највероватнији уживаоци историјске студије из пера госпође Кандић и њене екипе, не чуди да су се до јесени прошле године у РЕКОМ-у већ придружиле све бивше југословенске републике, али са упадљивим изузетком Србије.

Лепо је кад политичари говоре о узлазној линији односа држава, али би ваљало чути какво је право стање у односима њихових народа. Да ли је нестала или бар смањена добро позната нетрпељивост Хрвата према Србима?

Ствари су биле отишле врло далеко. Он се бацио на спољну, а запоставио унутрашњу политику. Иако је био под страховитим притиском, он ме није жртвовао. Без обзира ко сад шта прича и пише, Тито је тада учинио све да ми спаси живот.

Али, ни генерал Иван Мишковић није остајао дужан Јованки. У писму које је упутио партијској комисији, он настоји да докаже своју тезу да је Јованка Броз плен непријатељских снага и да се, пошто пото, жели докопати власти. 

Реч је о људима малог формата и личног рачуна који су још за Титовог живота почели да плету конце како би се докопали његове столице. Они су због својих свађа и грамзивости проћердали велики политички капитал.

Ја сам с њим годинама живела и никад нисам приметила, нити је он то икада наговестио, да му моје присуство тешко пада. Напротив, кад се десило да нисам била уз њега бар један дан, инсистирао је да се одмах вратим.