У очекивању новог гувернера

Док је у Скупштини Републике Србије трајала расправа о изменама Закона о Народној банци, гувернер Дејан Шошкић је поднео неопозиву оставку, па ускоро треба очекивати избор петог (по реду) гувернера Народне банке после 2000. године. Могло би се рећи да су гувернери Народне банке долазили и одлазили из разлога који имају мало чега заједничког са изузетно високим стручним квалитетима које ова функција захтева и сваки од досадашњих гувернера је био смењен или је „добровољно“ подносио оставку пре рока на који је био изабран.

Подсетимо се да је Млађан Динкић одмах после „српске октобарске револуције“ (2000) преузео Народну банку (многи тврде – па и први министар унутрашњих послова нове „демократске“ власти – уз помоћ дугих цеви) и сам себе поставио за гувернера, а што ће после и озваничити нове власти.[1] После неколико година и М. Динкић је био смењен и на његово место је доведена Кори Удовички (где је у Скупштини за њен избор био одлучујући непостојећи глас из Бодрума – што ће касније признати и Борис Тадић). Тадашњи лидер Г 17 плус Мирољуб Лабус је преко медија поручио К. Удовички да ће „летети као кофер” кад се они врате на власт и то се убрзо десило и за гувернера је постављен кадар Г 17 плус – Радован Јелашић, који ће затим (по тврдњама М. Динкића) бити натеран од стране Бориса Тадића да поднесе оставку, а на место гувернера је постављен Д. Шошкић.

Смену гувернера пратиле су бројне полемике које су углавном биле пристрасне и у великој мери исполитизоване, али индиректна полемика коју су имали први гувернер централне банке после „српске октобарске револуције“ (М. Динкић) и доскорашњи гувернер (Д. Шошкић) далеко превазилази питање смене гувернера, па мислим да би било интересантно да се на то осврнемо из једног општијег угла.

Данас када се је српска привреда доведена до колапса, држава на корак од банкротства, а већина њених грађана на ивицу сиромаштва најгласнији су управо они који су за то у великој мери „заслужни“ и који су протеклих година дали свој пуни допринос у стварању и одржавању тог самог система који нас је довео до стања у коме се налазимо. Штавише, исти ти се годинама грчевито боре (и у томе, нажалост, успевају) да и даље остану на власти и сада нас убеђују да ће овога пута бити много успешнији и да су управо они ти који ће нас извести из кризе. У исто време они који бивају смењивани тек тада нам указују на погрешну економску политику која се више од деценија спроводи у Србији, а прећуткују да су они о томе свих ових година не само ћутали него су је доследно спроводили и на тај начин „корак по корак“ градили своју личну професионалну каријеру.

На овом месту нећемо писати о „заслугама“ М. Динкића за стање у којем се налази наша привреда, који је после гувернерског положаја ових дана по четврти пут у министарској фотељи (сада као министар финансија и привреде), где је како сам рече добио апсолутно одрешене руке да би систем довео у ред, [2]него ћемо указати на његову изјаву медијима[3] везану за рад гувернера и потребу да поднесе оставку.Према његовом мишљењу гувернер Дејан Шошкић није добро радио свој посао, те да би сам дао оставку да је на његовом месту. М. Динкић је још рекао да сви који говоре о евентуалној политизацији процеса избора гувернера треба да се запитају зашто је бивши гувернер Радован Јелашић својевремено од стране Бориса Тадића натеран да оде из НБС, иако је био џентлмен и рекао да је добровољно дао оставку. Нека Шошкић буде макар приближно џентлмен, као што је био Јелашић.

Упитан, од стране новинара, да ли би функционерка Српске напредне странке Јоргованка Табаковић била добар гувернер, М. Динкић је рекао да је за ту функцију добар свако ко је способан да направи добар тим. Међутим, како се може видети (званични сајт НБС)[4]из биографије гувернера Д. Шошкића он је био специјални саветник у Народној банци (крај 2000–2002), управо у време када је тадашњи гувернер М. Динкића имао одрешене руке и могао да направи добар тим.

Два дана после наведених изјава М. Динкића у листу Политика гувернер Д. Шошкић је објавио ауторски текст[5] у коме апострофира три кључне грешке економске политике у Србији после 2000. године. Прве две директно „падају на душу“ М. Динкића, а то су: апрецијација, односно прецењени курс динара од 2000. године (смањена је конкурентност домаће привреде јер су производи направљени у Србији постали скупи и на домаћем и на иностраним тржиштима, односно једноставније је било увести јефтино и већ произведено него производити у земљи и запослити грађане Србије) и евроизација која је легализована Законом о девизном пословању донетом 2002. године (уведена је могућност плаћања и у девизама и у динарима са валутном клаузулом на територији наше земље), а за приватизацију, трећу велику грешку економске политике, одговорност „пада на душу“ М. Динкића у делу препуштања банкарског сектора у руке иностраног капитала.

Све што је у ауторском тексту написао Д. Шошкић је тачно и сигурно је да су највеће грешке економске политике учињене управо у областима из домена одговорности Народне банке. Међутим, проблем је у томе што је и он (од краја 2000, па све до сада) био део тима који је допринео спровођењу погрешне економске политике која у континуитету траје више од једне деценије. Као што можемо видети из његове биографије (на званичном сајту НБС) он је у време када су кључне грешке економске политике управо и начињене био специјални саветник у Народној банци, а после када се та погрешна економска политика доследно и даље спроводила био је од 2003. године члан Савета НБС, те нешто касније и председник Савета НБС и са тога места (јул 2010) бива постављен за гувернера НБС.

Када је званично кандидован за гувернера НБС он је изјавио [6] да, уколико буде изабран за гувернера, не треба очекивати никакве промене у вођењу монетарне политике. Тада сам написао [7] да та његова изјава може да буде разумљива ако се има у виду да он на нову функцију долази са места председника Савета НБС-а, те је суодговоран за досадашње резултате ове изузетно значајне институције. С друге стране, ако будући гувернер заиста мисли да настави са политиком коју су водили његови претходници, то значи и да се ми, као грађани ове земље, не можемо надати никаквом бољитку.

Нажалост, тек када је било јасно да ће бити смењен, односно присиљен да поднесе оставку на место гувернера НБС он нам је искрено рекао о највећим грешкама економске политике од 2000. године (где на „душу“ НБС у целости иду две, а делимично и трећа кључна грешка економске политике), а о томе је више од једне деценије не само ћутао, него био (више или мање значајан, а последњих година и најзначајнији) део тима који је погрешну политику бранио и спроводио и на тај начин стрпљиво градио сопствену каријеру, постепено се пењући до самог врха у НБС – специјални саветник НБС, члан Савета НБС, председник Савета НБС, гувернер НБС. Што је он више каријерно напредовао то је српска привреда све више пропадала, а њени грађани сиромашили.

На крају рецимо да на званичном сајту НБС пише да је Д. Шошкић био и члан Економског савета премијера Србије, а недавно[8] његов колега Стојан Стаменковић[9] написа да је и он члан Економскг савета премијера М. Цветковића, али тај „савет” се сликао, састао се неколико пута и ништа конкретно није радио. Циник би рекао да то само по себи не мора да буде лоше и да су у праву они који тврде да имамо у власти велики број оних од којих би друштво имало више користи да ништа конкретно до сада нису радили, него што су били веома ревносни на својим радним местима у спровођењу погрешне политике и тако српску привреду довели до колапса, државу на корак од банкротства, а велику већину грађана на ивицу сиромаштва.

Упутнице:

[1] У децембру 2000. године написао сам у вези најаве постављања М. Динкића на место гувернера следеће: Нека од првих кључних назначења у економској сфери су доста дискутабилна. Тако мандатор будуће српске владе и председник Демократске странке господин Зоран Ђинђић изјављује да ће ДОС инсистирати на предлогу да мр Млађан Динкић буде гувернер Народне банке иако Динкићеве изјаве понекад и представнике ДОС-а “помало доводе у очајање” али се ипак ради о “енергичном младом човеку који је уложио много труда” у демократске промене у Србији, те да му зато треба пружити шансу. Сигурно је да су велике заслуге господина Динкића за обарање старог режима, али је спорно да ли су оне и демократске (имајући у виду незаконито “освајање” Народне банке и слично). Међутим у изјави господина Ђинђића ни речи о професионалним способностима кандидата за место гувернера. Место гувернера централне банке у свакој добро организованој држави заузимају врхунски професионалци и људи далеки од политике. То су одговорни и искусни стручњаци који никада себи не допуштају исхитрене и неодговорне изјаве које би било кога могле да “доводе у очајање”. С друге стране, “енергичном младом човеку који је уложио много труда” у промене које су се десиле у нашој земљи, мислим да би било много боље доделити нека одликовања или му дати неку политичку функцију, а никако једно од кључних професионалних места у држави. Шта ће се суштински променити уколико садашњег гувернера, који је био истакнута политичка личност старог режима, замени политички веома ангажована личност нове власти, осим што је онај био “њихов”, а овај “наш” кадар. На место гувернера Народне банке морала би да дође високо професионална и политички неутрална личност уколико желимо независну централну банку која ће бити у стању да води ефикасну монетарну политику. Мада се може дискутовати о томе да ли је господин мр Млађан Динкић, 36-годишњи асистент Економског факултета, стручно компетентан за место гувернера, политичка неутралност му се не може никако приписати. (Видети у књизи: Јован Б. Душанић, Приватизација – велика шанса али и опасна замка, Београд, 2001)

[2]  http://www.slobodanjovanovic.org/2012/07/16/jovan-b-dusanic-odresene-ruke-mladana-dinkica/

[3]http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/241586/Dinkic-Soskic-nije-dobro-radio-svoj-posao

[4] http://www.nbs.rs/internet/cirilica/10/10_3.html

[5] http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zasto-smo-tu-gde-jesmo.lt.html

[6] http://www.naslovi.net/2010-04-12/s-media/soskic-ocuvacu-nezavisnost-nbs/1653319

[7] http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/novi-guverner-stara-politika.html

И сада када одлази Д. Шошкић, као и приликом одласка Р. Јелашића, многи су забринути да са сменом гувернера неће бити угрожена независност централне банке, курс динара и релативно висок ниво девизних резерви. О томе сам писао у наведеном тексту Нови гувернер – стара политика, као и у тексту Независност Народне банке – од кога? па заинтересовани то могу прочитати на горе наведеном сајту, као и на сајту:

http://www.slobodanjovanovic.org/2010/05/20/jovan-b-dusanic-nezavisnost-narodne-banke-od-koga/

[8] http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Nas-Ekonomski-savet-nista-konkretno-nije-radio. sr. html

[9] Многима је познато да је С. Стаменковић изабран за члана Економског савета премијера Србије мада је математичар по образовању, али мало коме је познато да је у време гувернера Д. Шошкића за главног економисту Народне банке Србије постављен Бранко Урошевић који је физичар по образовању. У његовој биографији пише да је дипломирао на смеру за теоријску физику (интересовао се за теме везане за природу настанка свемира и теорију елементарних честица) и докторирао физику, а последње године докторских студија почео је да се интересује за економију. (Видети: http://www.ekapija.com/website/sr/page/166457)