Више информација из тог тужилаштва стигло је недавно о злочинима почињеним у логорима “Силос” у Тарчину, ОШ “9. Мај”, “Крупа”, “Игман” и “Храсница”, у којима су злостављани и убијани заточени Срби у периоду од маја 1992. до 27. јануара 1996. године.

Трагични ратови и крвави кермес на Балкану створили су силне анимозитете међу блиским и сродним народима. Нашим западним сусједима, кад се спомене припадност Балкану, као да им се здрав зуб вади, мада Хрватска и географски, по Цвијићевој дефиницији, великим дијелом припада Балкану.

Тачно је - да се нешто кува, кува се.  Да ли је Влада Александра Џомбића могла у претходном периоду више радити и брже нудити поједина рјешења? Да, и морала је. Јесу ли сви министри оправдали повјерење? Нису. Јавност већ одаво зна гдје шкрипи, од здравства до пољопривреде.

Ако је циљ Друге Србије демократизација друштва онда су ове симпатије за хрватске историјске слепе мрље сасвим неразумљиве. Хрватска је данас држава настала на рату у коме је заиста победила али јој је та победа донела ауторитарну власт која почива на ратној логици.

Ако се на пољу ангажовања у правцу самосталности РС може говорити о томе да је ријеч о дугорочном циљу, недокучиво је због чега већ сада са обје стране политичке медаље не стигну сигнали да функционери НАТО-а немају због чега да долазе у српску половину БиХ.

Да реакција Министарства спољних послова Србије није била адекватна показала је изјава амбасадора САД Камерон Мантера да ће САД „на све начине подржати проевропске странке на предстојећим изборима“. Није тешко претпоставити зашто је у овом случају изостала реакција МСП-а.

Очигледно је да ће комеморација у Јасеновцу и даље бити један од највећих и најзначајнијих политичких и историјских изазова за Хрватску и њено суочавање са прошлошћу. Ова реаговања у хрватској јавности само показују до које мере је геноцид осетљиво и комплексно друштвено и историјско питање.

Преузимање обавеза за дисциплиновање Српске било би погубно за цио српски народ. Зато са индигнацијама обичан грађанин Српске одбацује нечасно хушкање актуелне власти у Србији против Српске и њеног руководства које проводе неки београдски таблоиди.

Морам да у неку руку браним Карлу дел Понте јер је она наследила политику подизања оптужница од претходника, политику која је била хаотична. Трибунал вероватно није ни успостављен да би успео, већ да би пропао, барем тако неки кажу.

Историјски гледано, тужно је то што, 620 година пошто је кнез Лазар, према народном предању, проклео сваког ко се не бори на Косову, неких 90 "интелектуалаца" малтене проклиње сваког ко не гласа на Косову.