Наш став је чврст. Београд има другачији став – да је Косово и даље део Србије. Шездесет пет земаља је већ признало Косово. Косово је члан Светске банке и Међународног монетарног фонда. Дакле, тренд је очигледан.

Национални програм није само буквално парче испсисане хатије, него и досегнуто друштвено стање у коме се, поред политичких нијанси и разлика, спроводи уједначена државна и национална политика, којом се штите сви грађани једне земље.

Колико год српски званичници покушавали да минимизирају Фејтову иницијативу, не можемо се отети утиску да је у питању синхронизована акција НАТО структура која има за циљ да коначно реши питање севера Космета, и уопште српско питање на српску штету.

Од огромног је значаја очување државе и њеног суверенитета. На другом месту је да се очувају националне вредности, интереси Срба који су ван територије наше земље – каже угледни социолог проф. др Зоран Аврамовић.

Ове године међународна заједница и влада из Приштине планирају да уложе велика средства у север Косова. Истовремено, потрудиће се да српске институције представе као реметилачки фактор, док се од Београда очекује да буде што неутралнији.

Термин „геноцид“ се очигледно користи на различите начине. Један је начин „холокауст“, а други „убијање широких размера које врши непријатељ“. Разлика између ова два начина је као између новца са златном подлогом и инфлаторног новца.

Право на самоопредељење и после распада Југославије Србима није признато. Због тога још увек лутамо између брозовског југословенства, грађанске државе, државе Срба и свих њених грађана и спољнополитичког притиска глобалиста.

Судбина Блаце и онога што је открио показаће да ли су САД и косовским Албанцима наклоњене водеће земље ЕУ одлучиле да Косово у 2010. години крене ка томе да буде земља толеранције и разумевања, за шта ју је у 2009. години већ прогласио Хашим Тачи.

Својом тврдњом да је Недићева држава била једна од “најквислиншкијих држава”, проф. Станковић иде наруку онима који настоје да изједначе “Недићеву Србију” са Павелићевом НДХ. Та тврдња није тачна. Само у специјалним јединицама Vafen-SS ратовало око 320.000 “квислиншких” војника, из свих окупираних земаља изузев Пољске и Србије.

Питање није ко ће први да започне јавни дијалог са Приштином него ко ће први из Београда да реши да је доста реторике која нема упориште у стварности и доста паралелних институција у једном паралелном свету какав је већ заморио и најтврдокорније на Косову.