Тачи лидер организованог криминала и тероризма

Оптужбе које је на рачун Хашима Тачија изнео тзв. посланик Демократског савеза Дарданије Гани Геци, сасвим јасно показују да ни албанска заједница на КиМ више не може да трпи терор организованог криминала у српској покрајини, која је кршењем међународног права од стране пре свега САД, Велике Британије и Немачке, добила своју државност. Наиме, Геци је у тзв. Скупштини Косова оптужио "високе званичнике партије”, међу којима и тзв. премијера, а у ствари терористу и криминалца, Хашима Тачија, да су укључени у организовани криминал". Геци није објавио садржину диска којим је махао у тзв. Скупштини Косова , али је за "Коху диторе" рекао да су на њему "изјаве човека који је обавио 17 поручених злочиначких дела" и који је признао да је убијао људе за рачун Хашима Тачија. Такође, Геци је обећао да ће ускоро сазвати конференцију за новинаре и да ће тада објавити садржину диска. 

Према речима портпарола Еулекса, Кристофа Ламфалусиа, "полиција Еулекса је тај диск добила 22. октобра и предала га тужиоцу Еулекса 29. октобра. Полиција и тужилаштво почели су да се баве овим случајем али се он налази у почетној фази".

И тако, док Геци не објави садржину диска, а полиција и тужилаштво Еулекса не кажу своју реч о овом случају, у интересу правде, ред је позабавити се ликом и делом Хашима Тачија. У овом тексту аутор се неће бавити злочинима Хашима Тачија према Србима јер о њима знају и птице на грани.

За своје западне менторе, пре свега оне у Европи, а из разлога њихове унутрашње безбедности, Тачи постаје опасан 2000. године после удруживања са криминалним кланом Османи, који из Загреба руководи криминалним операцијама широм Европе. До приближавања тзв. Дреничког клана и клана Османи дошло је из Тачијеве потребе за новцем како би финансирао своје активности. Тачијева понуда за удруживањем  добро је дошла Феликсу Османију,  који је у њој видео прилику за даље ширење своје криминалне мреже. Преговарач на релацији, тзв. Дренички клан тј. Хашим Тачи – тзв. клан Османи тј. Феликс Османи, био је Исмет Османи звани Цури, са пребивалиштем у Косовској Митровици, и уз његову помоћ створена је једна од најопаснијих криминалних организација у Европи, чији је мозак у Загребу, база на КиМ, а пипци у Србији, БиХ, Црној Гори, Македонији, Немачкој, Швајцарској, Албанији и Турској.

Дреничким кланом, на чијем је челу Хашим Тачи, оперативно руководе Џавит Хаљити звани Зека и Реџеп Селими.

О Џавиту Хаљитију, рођеном 08.03.1956. године у Новом Селу, општина Пећ, може се говорити као о једној од централних фигура организованог криминала на КиМ.

Хаљити је искусан терориста, који је осамдесетих година након рањавања једног припадника тадашње ДБ, побегао у Швајцарску и тамо добио политички азил. У Швајцарској је постао један од чланова ужег руководства терористичке НПК, и активно учествовао у формирању и наоружавању терористичке ОВК. Као члан албанске делегације учествовао је и на преговорима у Рамбујеу.

Након потписивања Кумановског споразума, Хаљити долази на КиМ и по налогу Хашима Тачија заједно са Кадри Весељијем организује тајну полицију терористичке ОВК, чији је главни задатак био етничко чишћење Срба и заштита политичке позиције Хашима Тачија свим средствима, укључујући ту и убиства политичких противника. Та тајна полиција постоји и данас, пред очима Еулекса, а чини је око стотинак припадника оданих Хашиму Тачију. Она представља главну полугу његових криминалних и паараобавештајних активности. Припадници ове паратајне полиције примају редовну месечну плату, наоружани су и релативно добро опремљени радио опремом, возилима, мобилним телефонима а тајне станове претворили су у пунктове. Ова паратајна полиција директно је одговорна за бруку немачког БНД-а на КиМ.

Хаљити, новац од својих криминалних активности пере преко низа трговинских и угоститељских објеката који се налазе у његовом власништву, као и преко фирме за производњу грађевинског материјала. У области производње и увоза грађевинског материјала на КиМ, Хаљити држи монополски положај.

Као и његов шеф Тачи, Хаљити своје криминалне послове штити политичким ангажманом. Хаљити је члан Тачијеве ДПК, и у том својству је, након избора које је 17.11.2001. године на КиМ организовао УНМИК, најпре постао посланик а затим и потпредседник Скупштине. Данас је Хаљити заменик председника Комисије за инострану политику тзв. Скупштине Косова, а Еулекс полиција и  тужилаштво могли би да се позабаве и његовим политичким ангажманом. Можда би у истрази утврдили да се Зека мало затрчао, и да под политичким ангажовањем подразумева и убиства политичких противника, а за то га је, сетимо се, оптуживала албанска штампа. Он се наиме, сумњичи за организацију убиства Мухамета Џемаиљија, саветника покојног Ибрахима Ругове.