Uplašili su se zapravo svi oni koji bi, uprkos svemu, još uvek da veruju da je Srbija negde tu, da je prisutna makar kroz te telefone, makar kroz kanale srpske televizije.

Posle klišea o ratu u BiH sledi čuđenje kako Kecmanović može a da ne kritikuje Republiku Srpsku, njeno amoralno rukovodstvo i genocidnu genealogiju.

Pre ili kasnije Srbi, Arbanasi i Hrvati će se razgraničiti. Kao i mnoge druge balkanske poslove, ni ovaj neće moći da obave sami. Otuda se neizbežno nameće pitanje: koji je realpolitički domet hrvatskog i albanskog genocida? Da li ovi narodi imaju autentičnu državnu ideju? 

Kao i uvijek i svugdje, vlast i opozicija se uzajamno optužuju za kriminal. I u RS-u je nešto kao ovo kod vas u Sarajevu što se po Avazu i Slobodnoj Bosni proganjaju Fahro Radončić i Bakir Izetbegović. Te paušalne medijske optužbe među visokim funkcionerima nisu dobre jer ruše povjerenje u pravosudni sistem.

Prioritet je učvrstiti nezavisnost, sklopiti jak savez sa Rusijom i imati dobre odnose sa drugim evroazijskim državama. Pacifikovati okolne državice i vratiti pod jedinstven državni okvir sve srpske zemlje. 

Već poodavno Dejtonski mirovni sporazum ima efekat crvene krpe, kako u široj bošnjačkoj javnosti, tako i među bošnjačkim političkim liderima i intelektualcima, koji se utrkuju sa pogrdnim nazivima.

Na Berlinskom konresu 1878, Kneževina Srbija (i Crna Gora) dobila je međunarodno priznanje, ali i jedan zli istorijski usud. Naime, granica nove kneževine nije izlazila na more. To je početak stalnog traženje načina, da se ako ne direktno, ono barem posredno ostvari izlaz na more.

Ne verujem da je Mun tokom tri godine boravka u Sarajevu mogao otkriti da je u slabašnom bh. tranzicionom kapitalizmu već izrasla finansijska oligarhija koja iza scene diriguje političarima, a ako i postoji, ona je pre međunarodna nego domaća. 

Mogu li nas vernici neoliberalizma izvući iz krize koju su izazvali i u koju su nas uveli? Neće moći. Pa što im više već jednom neko ne kaže: Bili ste komunisti, pa disidenti, pa demokrate, pa neoliberali, a sad hoćete da budete i nova nada za novi svet. Dokle?

Ne želim da pretpostavljam da li je Radunov tekst naručen, iako dobro znam da čitam između redova. Neću u to da sumnjam , pogotovu neću da verujem da je to narudžba nekog političkog moćnika.