Za šta je sve Tužilaštvo BiH zainteresovano za sada je navodno tajna. ” Prvi korak će biti da će, ispred Tužilaštva BiH, moj zamenik ići u Beograd da izvrši pripreme i razgovore” – bilo je sve što je rekao novoimenovani glavni tužilac BiH.

Tek što je Karla del Ponte imenovana na mesto švajcarskog ambasadora u Argentini, a Srbi pomislili da ih od nje sada deli okean dovoljno prostran da obezbedi da je više nikada ne vide, bivša tužiteljica haškog tribunala vratila se pravo u centar srpske političke scene i to upravo u trenutku kada nas od izbora deli samo nekoliko nedelja.

Recesiona kriza, koja je u Srpsku preko EU stigla upravo iz SAD, pripisana je korupciji u banjalučkom političkom vrhu. Novoj političkoj garnituri u Srbiji ultimativno je naloženo ono što prethodna nije uradila: "Zauzdati Dodika!"

Da je neko u Haškom tribunalu sve ovo uzimao ozbiljno u razmatranje, teško da ne bi primetio Orićev značajan doprinos stvaranju “užasnih okolnosti” u Srebrenici. No, sudije su pokazale gotovo očinsku osetljivost prema Oriću.

Moguće da se u prvom koraku ide samo na njegovo slabljenje u cilju obezbeđivanja političkih ustupaka na nivou BiH, eventualnog pristanka na članstvo u NATO i sl.

Pre godinu dana, Međunarodni sud pravde (MSP) presudio je u predmetu Bosne i Hercegovine protiv Srbije tako što je oslobodio Srbiju krivice za neposredno učešće u genocidu u Bosni.

Sa dugoročnijim političkim prognozama problem nije u tome koliko imaju veze sa našom današnjom realnošću, nego baš u tome što nastaju na osnovu ekstrapolacije aktuelnih procesa i ne računaju na velika iznenađenja za koja nikad ne znamo unapred.

Statistika o suđenjima koja su se vodila ili i dalje vode u Hagu i pred sudovima za ratne zločine u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj pokazuje da su do sada donete presude za 699 Srba i ukupno 38 Bošnjaka, Hrvata i Albanaca. Osam Bošnjaka, 26 Hrvata i trojica Albanaca kažnjeni su sa ukupno 298 godina zatvora.

U poslednje vreme čuju se priče, mnogi razmišljaju o pripajanju severa Srbiji... To nikako ne može biti kompenzacija za priznanje ostalog dela KiM, čime bi srpska strana izgubila skoro sve, a zauzvrat dobila 8 odsto teritorije.

Postoji teza koja se povremeno može čuti u javnosti da je Srbija na neki način i sama kriva za takav tretman u Hagu , zato što nije dovoljno sarađivala sa Tribunalom i nije dostavila dokaze o zločinima Haradinaja, Čekua i Tačija.