Kuda ide Srbija
|
|
Ljubiša Spasojević
|
četvrtak, 11. jun 2009. |
Ujedinjeni u razjedinjavanju srpske teritorije, počev od koalicije na vlasti do predsednika Srbije, igraju ruski rulet na srpski način, u kome je smrt Srbije zagarantovana, jer će pištolj biti napunjen sa svih sedam metaka. Neće biti nijednog praznog mesta, ni ćorka, niti šanse da Srbija preživi.
|
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska
|
|
Saša Bižić
|
ponedeljak, 19. avgust 2013. |
Ukoliko smatra da bi tronacionalne Oružane snage BiH u hipotetičkoj "vanrednoj situaciji" bez pogovora bile u funkciji njegovih umobolnih zamisli, dovoljno je da se priseti sudbine JNA, da sazna šta bi se desilo sa lakrdijom od "vojske" na koju možda računa u budućnosti.
|
Kuda ide Srbija
|
|
Dragan Milosavljević
|
četvrtak, 21. maj 2009. |
Niko ne istražuje kakve su prave, zasad skrivene namere SAD u odnosu na srpske prostore, a one lako mogu biti vezane baš za energetske tokove. Recimo, da se preuzimanjem celog Kosova i utapanjem Republike Srpske u unitarnu muslimansku Bosnu otvori put islamskim zemljama.
|
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska
|
|
Slobodan Durmanović
|
utorak, 03. septembar 2013. |
Poslednjih godina Srbi su jedinstveno ustajali u Sarajevu protiv svakog predloga zakona koji je protivrečio Ustavu BiH: nije bilo suštinskih razlika među poslanicima SNSD-a, SDS-a, PDP-a i DNS-a. Tih razlika ne bi trebalo da bude ni ubuduće.
|
Kuda ide Srbija
|
|
Kosta Čavoški
|
sreda, 20. maj 2009. |
Srbija je obogaljena, privremenim gubitkom Kosmeta, a na putu je i osamostaljenje Vojvodine. To samo govori da novi gospodari sveta izgleda smatraju da Srbi jedino zaslužuju takozvanu predkumanovsku Srbiju. Srbiju bez Kosova i Metohije, Vojvodine i Raške.
|
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska
|
|
Slobodan Durmanović
|
petak, 16. avgust 2013. |
Ono što Cvijanovićeva naziva “komunikacijskim mostom”, Zlatko Lagumdžija ismeva tvdnjom da se takvim shvatanjem mehanizma koordinacije BiH predstavlja kao “poštansko sanduče”, što on, je li, neće dozvoliti.
|
Kosovo i Metohija
|
|
Ana Radmilović
|
sreda, 05. maj 2010. |
Na početku priče o telefoniji u kojoj je tek svaka peta vest o radu signala na Kosovu tačna, trebalo bi da pokušamo da napravimo jednu rekonstrukciju događaja koji su prethodili ovom potezu.
|
Razlika je samo u prioritetima, a ne u vrednosnim sudovima. Jer, ono što je Zlatku Lagumdžiji ili Sulejmanu Tihiću uvek na prvom mestu, u 2013. ne nalazi se u vrhu top-liste Baraka Obame i Angele Merkel, sticajem raznih okolnosti, od sukoba u Siriji do uzdrmanog evra.
|
Kuda ide Srbija
|
|
Lorna Štrbac
|
subota, 02. maj 2009. |
Istina o neuspehu jednog megaprojekta u postpetooktobarskoj Srbiji koincidira sa istim takvim neuspehom s kojim se suočavaju srednjoevropske i istočnoevropske zemlje u tranziciji, a važnije, sa neuspehom istog projekta u članicama EU, pa i u SAD.
|
Najjača opoziciona stranka nanovo ističe svoju nebuloznu tezu o nepostojanju vanjske ugroženosti za Republiku Srpsku. Tvrdi se kako je ugroženost izvana politička fatamorgana, fiktivni, nepostojeći neprijatelj i slično.
|
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
Tatjana Tagirov
|
petak, 24. april 2009. |
U čemu je problem? U sudskom stavu koji kaže da "prilikom odlučivanja o podnetom zahtevu sud ne preispituje sudske odluke, jer postupak ne ide za tim da se utvrdi da li je neko lice učinilo krivično delo za koje mu je suđeno", pa su isti i Hebrang i Žanka Stokić, Slobodan Jovanović i čiča Draža.
|
Kosovo i Metohija
|
|
Aleksandar B. Đikić
|
utorak, 01. jun 2010. |
Ionako se naša javnost driluje da pod „podelom Kosova“ podrazumeva da sever pripadne Srbiji, a čitava Metohija i Kosovo pride – Albaniji. Evropi bismo pokazali "kooperativnost" a zauzvrat Evropa bi nas tapšala po ramenu, dok bi nam uši rasle i rasle.
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
Đorđe Stanković
|
ponedeljak, 20. april 2009. |
Za sud i veštaka je bilo bitno da su dva kvislinška žandarma ubili komunista iz „ideološko-političkih razloga“. Uskoro možemo da očekujemo da Sud u Šapcu rehabilituje i nalogodavce, a možda i nekog „dobrog i ostarelog Nemca“, trećepozivaca iz Rajha.
|
Kosovo i Metohija
|
|
Ana Radmilović
|
četvrtak, 27. maj 2010. |
To je priča o podeli Kosova. Mantru o „otetih 15% teritorije“ zamenila je mantra o tome da „ne može jedna strana da izgubi sve a druga da dobije sve“.
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
Edvard Herman
|
ponedeljak, 13. april 2009. |
Uspešna satanizacija Srba zbog koje se smatra da su najodgovorniji za ratove i da su jedini vršili genocide jedan je od najvećih trijumfa propagande u našem dobu. Vodeći zapadni mediji su je sproveli tako brzo, uniformno i sa nekritičkim fanatizmom.
|
Kuda ide Srbija
|
|
Miroslav Svirčević
|
četvrtak, 22. novembar 2012. |
Navedeni istorijski dokument dokazuje da Ustav SFRJ od 1974. nije stvorila KPJ, nego britanska spoljna politika. Zbog toga je NATO bio odlučan da ga i oružjem brani od njegovih rušilaca.
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
Dragomir Anđelković
|
ponedeljak, 06. april 2009. |
Protiv Dobrice Ćosića podneta je krivična prijava, jer je o Albancima napisao sledeće: „Taj socijalni, politički i moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana, uzima za saveznika Ameriku i EU u borbi protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda – srpskog naroda“. |
Kosovo i Metohija
|
|
Ana Radmilović
|
subota, 01. maj 2010. |
Ovo je priča o glumcima koji igraju predstave pred malobrojnom publikom u enklavama. I priča o onima koji se ne bave politikom, ali su u stanju da, kako reče Todorović, idu od sela do sela, da igraju predstave za po nekoliko ljudi.
|
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
|
|
Vladimir Milutinović
|
utorak, 17. mart 2009. |
Treba odbiti distanciranje od Srbije koje je u suštini samog naziva Druga Srbija. Srbija ima više od 130 godina državnosti i više od 200 godina borbe za slobodu, bila je na pravoj strani u oba svetska rata. U toku te istorije nisu imali organizovane državne logore za istrebljenje drugih naroda. |
Kosovo i Metohija
|
|
Aleksandar B. Đikić
|
subota, 01. maj 2010. |
Možda po nekima Kosovo i nije najvažnije državno pitanje, ali je svakako naša najžešće napadnuta vrednost. Da li smo mogli pružiti posle rata jači otpor tim napadima? Da li je ovaj poslednji teroristički čin demoliranja imovine naših firmi, i ukidanja slobode komuniciranja imao nekakvu genezu?
|
|