Dok se u Beogradu priča o promeni granica, dok se s vremena na vreme začuje kako naša diplomatija trguje jugom Srbije, a Srbi sa severa se nadaju da će ostati ili postati deo Srbije, neko odrađuje tačku po tačku svoje strategije ostvarujući cilj.

Rezolucija o Srebrenici, koju je 15. januara 2009. godine usvojio parlament Evropske unije, sadrži niz nedostataka koji je čine neprihvatljivim i Narodna skupština Srbije ne bi smela da usvoji nikakav tekst sastavljen po takvom obrascu.

Postoji li igde u svetu zahtev za odvajanje od države sopstvenog naroda – ili su na tlu Srbije dozvoljeni svi eksperimenti? Svaki politički provizorijum, sledeći ovu posuvraćenu logiku, proglašava se važnijim od države. U istoj toj Evropi poredak je obrnut.

SDS može privući deo birača svojim predlogom o ispitivanju porekla imovine, ali sa takvim  zakonskim predlogom za kakvim nije posezao čak ni Vučić – ni u vreme opozicionog ni u vreme vladajućeg perioda u Srbiji – malo šta opozicija u Srpskoj može učiniti ako se ustoliči na vlasti.

Ko kaže da je „naš“ obrazovni sistem neefikasan kad i dalje većina smatra, činjenicama uprkos, da su Srbi „etnička“ nacija. Poslednja, jer su čak i savremeni Nemci napustili taj koncept. Vreme je da svoj nacionalni identitet upodobimo sopstvenoj (pre)bogatoj tradiciji.

Poziv da se predstavi predavanjem na Oksfordu svjedoči da ga je i Zapad procijenio kao političara koji će u narednim godinama predvoditi Bošnjake - muslimane sa snažnim uticajem na sunarodnike i istovjernike u regionu i pod ne manjim uticajem Istanbula. 

Država u kojoj živimo je ime, mesto, jezik i stanovništvo nasledila od ostvarenog vekovnog sna. Ali Srbija koja je najgoroj deci brižna majka, a najboljoj zla maćeha nije Srbija sv. Save. Ovo nije Srbija domaćina, već loših đaka, neradnika, prevaranata i zločinaca. Ovo nije naša Srbija!

Srbija nema kolektivnu svest na dovoljnoj visini za vođenje pragmatično principijelne politike, niti ima političku elitu koja ima moć anticipacije svojstvene tehnokratsko-organizovanoj eliti.

Ako već Haško tužilaštvo nije htelo ili nije moglo da optuži neke visokorangirane vojne i civilne zapovednike u komandnom lancu ratnih vlasti u Sarajevu, moglo je, dakako, to da učini Tužilaštvo BiH za ratne zločine. Tome se, naravno, Haško tužilaštvo ne bi protivilo.

Cilj je da platforma pokrene debatu o najvažnijem nacionalnom pitanju. Centar za novu politiku smatra da je nacionalni interes broj jedan i da ne sme da bude stvar tajnih pregovora koji se vode po kabinetima.