Osnovni medijsko-politički zadatak Druge Srbije je da pokaže: 1. da je u Srbiji vladajuća ideologija zapravo fašistička, i 2. da fašizam nije samo trenutna pojava, već da je on trajna karakteristika srpske istorije. 

Niko nikada ni Bošnjake ni Srbe ni Hrvate nije pitao ni da li žele da žive u zajedničkoj državi, a kamoli da li hoće u EU. Istina, to prethodno i ključno izjašnjavanje i u drugim slučajevima se taktički ostavljalo za kraj evropskog puta, pa Ivo Josipović i Zoran Milanović ispod žita smanjuju zakonski neophodnu referendumsku većinu. 

Dražen Erdemović je pripadao jedinici zvanoj 10. diverzantski odred, sačinjenoj od Srba, muslimana, Hrvata, Slovenaca i nekoliko stranaca. Sam odred nije bio u lancu komande Vojske Republike Srpske. Ostale njegove pripadnike ne traži, niti je ikad tražio Haški tribunal.

Kaže se, takođe, da bi „veća samostalnost RS i HB vodila u odvajanje i završila u velikoj Srbiji i velikoj Hrvatskoj“. Međutim, niti je takav ishod neminovan niti je sam po sebi sporan. Novija istraživanja pokazuju da sve veći procenat Srba želi baš samostalnu RS.

Pristajući uz vlast SANU nema samostalni stav, pod izgovorom da ne želi da ulazi u dnevnu politiku. Treba razlikovati šta je dnevna politika a šta nacionalni i državni interes, šta partijska politika a šta interes za očuvanje teritorijalnog integriteta.

Dan Repubike Srpske (7.1) u Banjaluci se slavi kao najveći zvanični praznik, a za sarajevske medije predstavlja posebnu inspiraciju za „pljuvanje i psovanje na sva usta“. S obzirom na to da su crno na bijelo priznali RS i da se bore za reintegraciju BiH, bilo bi za očekivati da će poslati bar kurtoazne čestitke.

EU sada ima jasniju ekonomsku i realpolitičku alternativu na spoljnopolitičkom planu. To je Rusija na prvom mestu. Rusija koja postaje ozbiljan garant bezbednosti i regionalnog mira na ovom prostoru. I jedini garant očuvanja Kosova i Metohije u Srbiji na svetskoj spoljnopolitičkoj vetrometini.

I Dodik za sada vešto izbegava „zahlađenje“ odnosa sa Vučićem, time što je delimično snizio svoju nacionalnu retoriku - što je činio i ranije po Tadićevom „savetu“ - kao i pokušajima da se primakne Vučiću na rastojanje sa koga smatra da će, ako ništa, ono bar imati više uvida u Vučićeve namere i prema njemu i prema Srpskoj.

Svakom od tri tima, koji su za potrebe naglašavanja težišta njihovih predloga spoljnopolitičkog delovanja, privremeno nazvani „Evroatlantski“, „Istočni“ i „Izbalansirani“, dodeljeno je po dva sata za predstavljanje  vlastitih strategija.

Problem i nije Incko nego njegov glavni poslodavac koji vodi nerazumnu politiku BiH, a v.p. kao i svaki diplomata mora striktno da se pridržava instrukcija ako želi da sačuva radno mjesto.