Kako to da se vojska Kraljevine Jugoslavije tretira danas u Srbiji službeno na dva načina: potraga za grobom generala Draže Mihailovića praćena neviđenom medijskom pažnjom, ali i potpuni muk i ignorisanje pripadnika Kraljevske vojske koji su poginuli u aprilskom ratu 1941. godine?

Da će šef OEBS-a za BiH pomenuti i problem škola u koje hrvatska i bošnjačka deca ulaze na dvoja vrata, mogli smo znati čim se nad tim onomad zapanjila ambasadorka SAD. Ali Hrvati su već našli rešenje u katoličkim školama, a ni mejtefa ne manjka.

Dokle će zalaganje za očuvanje i autentično pre-ustrojstvo srpskih država u kojima već žive gotovo svi Srbi biti jeres? Nasuprot tome, ruga nam se „više od autonomije, manje od nezavisnosti“ jugoslovenska utvara u kojoj bi, pod vlašću i prema ključevima ostalih bratskih naroda i narodnosti, živeli svi Srbi.

Ričard Dokins bi morao, kao naučnik, da ponudi i drugu stranu priče; naravno, ako zna nešto o tome. Jer, koliko čuvene reči "mnoge knjige nisu opasne, opasna je samo jedna" važe za pravu Bibliju toliko stoje i za Dokinsovu "ateističku Bibliju".

Metoda cenzure je dostigla svoju grotesku u nedavnom slučaju prijedloga budžeta za 2014, kada je Vlada protivzakonito uputila budžet u proceduru po hitnom postupku, dajući pri tome poslanicima 4 dana(!) za analizu najvažnijeg državnog dokumenta. Pri tome je budžet dat u potpuno netransparentnoj formi.

Srpski narod mora sprovesti svoju demografsku obnovu, koja je jedino moguća jačanjem porodice i porodičnih vrednosti. Hrišćanska demokratija, kao novi srpski konzervativizam treba u tome da vidi svoj prioritet.

EU je do sada najviše podrške davala uspostavljanju zajedničkih institucija BiH, koje su se izrodile u pravog birokratskog monstruma: „izgrađene“ pod patronatom EU i SAD sa preporukom da mesto u njima bude dobro plaćeno, gomila tih institucija ne služi ničemu korisnom, a njihovi debelo preplaćeni funkcioneri prosto gutaju novac poreskih obveznika RS i FBiH.

Ukoliko Zapad nametne crnogorski model, u Srbiji može nastupiti smutno vreme. A ono ne može ostaviti ravnodušnom ni Rusiju, jer bi to bilo zaboravljanje njenog i političkog i sentimentalnog “duga” prema Srbima.

Bilo bi tragično da se tumačenje strategije Srbije prepusti pojedincima i njihovom „osećaju“. To bi poljuljalo kredibilitet vlade Srbije ne samo među Srbima, nego i među kosovskim Albancima i strancima.

I danas se iz aviona vidi da je Aušvic bio logor smrti i genocida. Gledajući i sa zemlje i iz vazduha logor Jasenovac ne asocira na mesto zločina. Najstrašniji dokazi sistematskog zločina drže se u depou muzeja, a vrte se ustaški filmovi, za koje se, istina, kaže da su propaganda.