Демократски централизам је доктрина према којој се избор владајуће елите (и програма – сиц!) догађа у демократским процедурама. Међутим, када се на тај начин изабере вођство, програм и политике, конкретне одлуке доноси изабрано руководство, без обавезе консултовања базе, која је обавезна да се безпоговорно повинује одлукама управљачке елите.

Американци нимало не улепшавајући стварност износе огољену истину не би ли дошли до најбоље позиције за остваривање сопствених државних циљева. Наши политичари користе се свим и свачим не би ли добили подршку да остану на власти, или на њу дођу.

Патријархова сахрана била је кохезиони чин који је одражавао одлучност у идентификацији са оним што је извор Павлове харизме: он је симболизовао нас онакве какви се сами видимо, у облику за који мислимо, и верујемо, да је бољи део нас, с вером да нас има и да ћемо опстати.

Једанаест година после породице и преживели путници се плаше обустављања истраге, плаше се да ће на све то надлежни у ЕУЛЕКС-у једноставно ставити тачку. Зато су вести које се последњих месеци могу чути поражавајуће и само јасно потврђују  дугогодишњу сумњу 

Крвопролиће у БиХ није почело због извињења. Оно је производ инкорпориране мржње и неподношљивости трију нација и вјера на концентрисаном босанскохерцеговачком простору. Извињења неће ништа ријешити.

У Њемачкој опет Патриотски фронт за одбрану од исламизације Европе је почео у једном граду са протестном шетњом мање од хиљаду десничара, а онда се муњевито проширио по цијелој земљи на скуповима од по двадесет хиљада. Зна се да је још прије двије године Меркелова прогласила крај мултикултурализма, а послије јој се придружио и Камерун.

Чуда у западној политици не постоје, све је до детаља испланирано још деценијама, а неке ствари и стотинама година уназад. Нимало случајно је један од реквизита и просто симбола такозваних демократских промена у Србији била пиштаљка.

Колико год је то било могуће, патријарх Павле живео је живот скромне једноставности. Према сваком кога би срео односио се на миран и нежан начин; било је немогуће не увидети његову веома дубоку духовност, светост личности и мудрост.

Није лако Тачија имати за саговорника, имајући у виду његов удео у злочинима над нашим народом. Нажалост, изгледа да ток води према признавању Косова под притисцима моћника. Том и таквом притиску ми се морамо одупрети.

Што се тиче цивилизацијских стандарда, Србија је на најбољем путу да исте достигне, а у неким сферама је чак надмашила своје узоре, а наводим самно три од небројених примера.