Након 5 октобра, СРЈ одустаје од континуитета са СФРЈ,подноси нови захтев за чланство у УН и једнострано повлачи тужбу против БиХ Овај гест добре воље је пратило и успоставање дипломатских односа (и серија извињења највиших државних фукционера из Београда). СРЈ подноси и Инцијативу да МСП ex officio преиспита своју јурисдикцију.

Миграција из ових крајева почиње у Краљевини Југославији, а у време СФРЈ постаје прави егзодус. Исељавање из југоисточне Србије је веће него са Космета! У првој деценији XXI века настаје демографска катастрофа.

Без обзира на то ко је коме ту мрачан, владика Артемије се нашао на путу многима, од ситних српских лифераната, тајкунчића и политичара па све до великих “босова” нарко-мафије, међу којима су и чланови бивше администрације Била Клинтона и ЕУ.

Југославија и српски народ су препуштени својој судбини. Ја сам већ рекао шта о томе мислим, односно да би многе ствари изгледале другачије да је Хитлер поштедео Југославију од војне интервенције, бар у то време. 

Не може се бранити владика Артемије стварањем парацрквених групица које прете не само јединству епархије, већ и целе СПЦ. Не може се градити култ једне личности, а истовремено газити ауторитет патријарха, Светог синода и свештеног Сабора СПЦ.

Након овако профилисане анализе пресуда Хашког суда за нас је од суштинског значаја шта може да учини Србија којој се непрестано намећу два услова: побољшање добросуседских односа и пузајуће признање Косова као независне државе.

Парадокс је да патријарха Иринеја верској толеранцији уче они који су и те како нетолератни прво према Српској цркви, а потом и према свакој традиционалној цркви и верској заједници која се не уклапа у њихов идеолошки калуп.

Суштинска аутономија и широка самоуправа нема никакве везе са етничком припадношћу становништва. Косово и Метохија морају да се чувају и врате у уставноправни положај Србије, јер ако тога нема не постоји српски народ.

Нашим „комунистима“ се све срушило, распала им се Југославија, пропао је комунистички и самоуправни систем, економски разорена земља, деца разбегла по расејању. Док седе у јефтино откупљеним становима сами и стари остаје им да нападају своје рођаке и комшије.

Уосталом, на крају се испоставило да је посета и званично државно-пасторална, а ја бих нескромно претпоставио да је ипак више пасторално-државна. Централни догађај одиграо се на крцатом стадиону "Кошево", који су, чини ми се, попунили све сами католици, што из БиХ, што из Хрватске.