Покрећемо нови циклус на нашем и вашем НСПМ: Косово и Метохија. Објављиваћемо повремено народне песме косовског, преткосовског и покосовског циклуса, песме о Косову наших познатих песника, као и оно што су велики и умни Срби говорили, мислили и писали о Косову.

Црква је институција од великог угледа у народу и зато ће доживљавати нападе оних којима та чињеница смета. Истовремено, они који се налазе на врху као да су се одметнули од њене суштине и дају свој, често негативан, утисак у народу.

Косовска политика српских власти кренуће сасвим извесно неким путем у 2013. години. Куда ће тај пут одвести, нико озбиљан, у овом тренутку, не може да зна. Али, за сваку успешну политику било је неопходно коренито променити однос према Србима на Косову и Метохији.

За неке овакав исход, с обзиром на досадашњи рад Трибунала, није био неочекиван. Оно што је поприлично изненадило јесте издвојено мишљење председавајућег судије, Антонетија на 73 стране.

Слично томе, питање Косова поготово није питање „уставног и правног поретка Србије“, а да не говоримо о оној бесмисленој мантри о „очувању принципа међународног права“ у коју су толики наши сународници слепо веровали све до трагикомичног фијаска пред Међународним судом у Хагу.

Модерна позиција Хрвата и Хрватске базира се на екстремном национализму који се испољава на „домовинском рату“ који је означио Србе као агресоре, а тамошње српско становништво у ондашњој РСК као сепаратисте.

И, као треће, према слову Дејтонског споразума рок трајања тројице иностраних судија био је ограничен на десет година, што значи да је састав Уставног суда без странаца требало да изабере парламентарна скупштина БиХ још прије читаву деценију.

У изјавама потписника који не припадају српском народу помињу се злочини, логори, тортура, као вид личне патње, док код представника српских медија, интелектуалаца и уметника такве изјаве циљају на објективност.

Поред свега овога, појавило се и одлично маркетиншко пропагандно решење, у виду ,,Цвијета Сребренице''. Званично, дизајнирале су га чланице удружења ,,Грачаничко керање'' 2011. године. Жене Грачанице су тако хеклале и хеклале, и једног дана исхеклале цвет који је постао симбол борбе против ,,геноцида и масовног страдања људи''.

Сведоци смо да је стратегију организованог заборава, којом је Брозова Југославија у име „братства и јединства“ онемогућавала утврђивање истине о геноциду у Независној Држави Хрватској, заменила стратегија потпуног негирања.