.jpg)
| Србија и Црна Гора | |||
Лекције |
 |
 |
 |
| среда, 08. октобар 2008. | |
|
Заборавила сам пуно тога из историје. Памтим оно што су ми највише понављали. Запамтила сам, на пример, да је црногорски књаз Никола пре 141 годину написао црногорску химну у којој је певао: Онамо, ’намо... да виђу Призрен! Та то је моје – дома ћу доћ’! Старина мила тамо ме зове, ту морам једном оружан поћ’. Сећам се и да су нас учили да је исти Никола, тада црногорски краљ, пре 94 године написао проглас у коме је, позивајући Црногорце у рат за одбрану Србије, рекао: „Аустрија је објавила рат нашој драгој Србији, објавила га је нама”. И такве ствари. А јуче сам баш пробала да се сетим када смо једни друге издавали. Признајем, имам рупе у градиву. Кампањски покушај да се подсетим свих српско-црногорских издаја и сукоба такав је да се не бих јавно брукала наводећи их. Тек, између оних лекција које су ми утувили у главу било је доста и оног градива које би ми сада можда користило. Како било да било, тек пре пет дана црногорски парламент усвојио је Резолуцију којом се најављује признавање независности Косова, а црногорски премијер Мило Ђукановић је те ноћи Србима поручио да је „трагикомично да председник Србије не може да стане на тле Косова”. Још рече да „носи у души многе делове свијета, али му не пада на памет да су то делови Црне Горе”. Зато што, ваљда, сматра да је Косово српско онолико колико су и Девичанска Острва црногорска. А онда је и „одбранио” своје виђење ствари, па додао: „Немојте се ви стидети за мене”. Када су видели да се на стид код Ђукановића не може „ударати” званични Београд је поручио Подгорици да је „то нож у леђа” Србији, а београдска чаршија да прети црногорском премијеру да неће више моћи да крочи у Србију ни онолико колико може српски председник на Косово. Неки су, брже-боље, набројали да је и српски председник на Косову био чак два пута. Као да би Косово било мање српско све и да није. Али, суштина ове лекције није у томе. Суштина лекције коју нас преслишава Ђукановић је у ономе што је речено о Црној Гори, а не о Србији. А речено је (изјавио је то црногорски председник Филип Вујановић, доводећи у директну везу најављену кандидатуру Црне Горе за чланство у Европској унији са изјашњавањем о статусу Косова) да „признавање Косова за чланице ЕУ није услов останка у Унији”, али за оне које то нису јесте „очигледан услов”. На истом „часу” добили смо још једну лекцију и то од високог представника ЕУ на Косову Питера Фејта, који је рекао „да је потребно Србији јасно ставити до знања да не може да напредује у европским интеграцијама „ако настави да ствара проблеме за успостављање мисије Европске уније (Еулекс)”. Пажљив ученик са малим предзнањем сада би упитао (под условом да га не понесу историјски „фолклор” и братска патетика) како то да је улазак у ЕУ за Црну Гору повезан са признавањем Косова, а за Србију то није, како су нас до сада уверавали? Јесте ли били на часу на коме се то предавало? Политика [објављено: 07/10/2008] |
Остали чланци у рубрици
- Самар пао, магарац остао
- У Црној Гори, за сада, ништа ново
- Да, српске су - и помирите се с тим!
- Председнички избори и Црна Гора на новој прекретници
- Тарифа за част или кад се од професора српског тражи полагање „црногорског језика“ као услов за стицање ЦГ држављанства
- Чему Срби могу да се надају када Монтенегрини чак и Дритана сматрају "великосрбином" и "четником"?
- Влада Здравка Кривокапића уништавала свест Црногораца о њиховом идентитету, чак негирајући да он постоји
- "Напредни у назадовању" - Прилог разумевању српско-црногорског спора
- Црна Гора у хрватским очима - некад и сад
- Митрополит Амфилохије као сведок Божије љубави у бесудној земљи
Анкета
Република Српска: Стање и перспективе
