Након завршетка гласања, Лекићев штаб је поднео велики број приговора општинским комисијама. Основне примедбе су биле усмерене на гласање поштом, затим на убацивање додатних листића у кутију и прецртавање листића.

Питање је, заправо, како ће се Русија тада поставити, те да ли ће Вучић још једном „замолити“ Додика или неког другог српског политичког вођу да постигне нови „компромис“ у правцу још једног приближавања НАТО-у, као што је „замолио“ Додика приликом потписивања поменутог „Програма реформи БиХ“? Или ће сви сачекати да Вучић најпре потпише Споразум о свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине или некако другачије „реши“ питање Косова*?

Са посебним усрђем се данас молимо Васкрсломе Христу Богу да се, заступништвом Светога Саве, светога цара Лазара и свих светих из рода нашега, врате мир и слобода на наше распето Косово и Метохију, нашу духовну колевку и наш Јерусалим, тамо где су највеће српске светиње, бисери православне духовности, српске културе и свеукупне хришћанске и светске духовне баштине.

Можда је ово прави моменат да се укључе лингвисти, да коначно кажу своје мишљење. Нешто ту није нормално, да постоји језик са истим речима, а да има два имена. Језик је један. Или смо га ми украли од Хрвата, или су га они украли од Срба. Не може да постоји исти језик са два имена.

Сила јесте изнад права. Aко уђемо у НАТО имаћемо ту корист да нас НАТО неће бомбардовати. Дакле, имаћемо могућност да будемо са најјачима, да промовишемо своје политичке и економске интересе. НАТО није само војни савез.

Србија не смије трговати остацима своје суверености ради безбједности наших грађана у Покрајини. Тај аргумент је, како смо показали, не само неодржив него и, вјерујемо, намјерно лажан – ако говоримо о српским чиновницима који га јавно, пропагандистички бјесомучно износе

Оно што је један народ у то време чинило посебним народом, по чему се истицао и постао препознатљив, пре свега био је српски егалитаризам. Или, још прецизније, била је то жива спона између једнакости и праве демократије.

Суверенитет државе значи да је држава одговорна према својим грађанима али не значи и да су друге државе одговорне према грађанима других држава. Да ли се то може препознати у наступу предсједника Србије, питање је на које ће одговор дати вријеме које слиједи.

"На основу поздрављања намјере, високи представник Валентин Инцко наметнуо закон о забрани негирања геноцида. На основу поздрављања намјере, високи представник Волфганг Петрич наметнуо амандмане на уставе Републике Српске и Федерације БиХ. На основу поздрављања намјере, високи представник Педи Ешдаун смијенио члана Предсједништва БиХ."

 Председник Вучић и министар Дачић су шампиони овог „бинарног“ (зли језици би рекли „биполарног“) приступа питању Космета, које веома подсећа на политичку технику „двомисли“ из романа „1984.“ Џорџа Орвела. Председник је тако истовремено изјављивао да „Србија нема више ни метра на Косову“, као и да ће „бранити косовске Србе од сваког покушаја насилног прогона“