Зоран Жижић није био цикцак политичар. Као председник Савезне владе, одбацио је самопорицатељску политику државе и поднео оставку 24. јула 2001. године због изручења Слободана Милошевића Хашком трибуналу.

Релевантни извори међународног права препознају и признају могућност отцјепљења дијелова територије једне државе с циљем стицања независности тих дијелова од дотадашње државе 

 Хајде што се Вучић одриче Пећке Патријаршије, јер су за њега мошти и столица Српских Патријараха – доситејевска „звона и прапорци“, али како схватити његово одрицање од Високих Дечана и у њима ћивота Св. Стефана Дечанског, вјечног краља српског народа?!

Кукавни смо од кад смо допустили да нам два километра од јединице војне полиције Новосадског корпуса усташке снаге уђу у Борово Село и запуцају по ненаоружаним цивилима; након тога, кукавичлук је само растао.

Континуитет америчке политике из Рамбујеа је очигледан, као што је очигледно да се та политика у дужем временском периоду, дакле, и пре и после Рамбујеа, пре и после «демократских промена», спроводи на штету виталних националних и државних интереса Србије.

 Тзв. унутрашњи дијалог о Косову и Метохији је 24. јула 2017. године обзнањен и покренут од председника Републике Србије Александра Вучића уз најаву да неће дуго трајати. Од тог догађаја је прошло више од годину дана, а у овом моменту се не може тврдити ни да ли тај процес још увек траје или је, пак, завршен. У току тзв. унутрашњег дијалога је паралелно вођен, иначе раније започети, и тзв. спољашњи дијалог са косовско-метохијским Албанцима уз посредовање Европске уније.

Своју историјску расправу Спахију отпочиње од Балканских ратова и наводи да од тог периода треба тражити разлику у развоју специфичног национализма код Албанаца из Албаније и оних који су живели на простору Краљевине Србије, односно потоње Краљевине СХС.

А свим гласачима коалиције ЕЦГ, као и апстинентима само кажем да немају права на жалбе током следеће четири године, они су овако одабрали и својим избором аминовали зеленашке таксе, скупу струју и гориво, нередовне плате и свуда присутну корупцију.

Кључно питање на „европском путу БиХ“ биће, као и до сада: колико ће дејтонска БиХ (п)остати (де)централизована и какав ентитет РС ће у њој опстати? Поуздан одговор на то питање Вучић до сада није понудио грађанима РС и Србије, а неће то ни учинити пре него што доврши споразум са Приштином.

 „Апелујемо на наше државнике да не смеју никада дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити“. Ми се искрено надамо, уз молитву Господу да ће се проблем, створен најпре оружаном побуном албанских сепаратиста, а потом окупацијом Покрајине, решити искључиво мирним путем на начелима правде и права