Зашто је потребно да се овај међународни спор између Хрватске и Србије оконча, да ли је у овом предмету присутан утицај Брисела-Берлина и који је повод (ако постоји) за њихово мешање у овом предмету?

На крају, али не најмање важно, питање је да ли би нас НАТО уопште примио у чланство, све и када бисмо их молили. Јер алијанса функционише на консензуалном начелу, с правом вета сваке чланице.

Да би се Косово и Метохија стварно сачувало за будуће српске нараштаје Митрополит треба да размисли о организовању једне велике народно-црквене литије у Београду под геслом „Сачувајмо КиМ од српског диктатора“. Само тако нешто може да наведе диктатора да се уразуми и одустане од дуго спремане издаје

Зар истински херој и резервни официр ЈНА није заслужио почасни плотун? Зар је Председнику Републике Томиславу Николићу било важније да присуствује фарсичној представи у амбасади Казахстана где је одржао пригодан говор у част увођења Миланке Карић у дужност почасног конзула ове земље у Србији? Само је недостајао нушићевски почасни конзул Никарагуе.

НАТО је досад опстао без обзира на своју излишност. Споља гледано, он је једна импресивна институција, али је постао празна љуштура – много више политичко почасно удружење него значајна безбедоносна организација.

 На све ове провокације од стране сепаратиста Александар Вучић нема никакав одговор. Сепаратистичка врхушка из Приштине је схватила да председник Србије нема ни снаге ни смелости да казни Приштину за све невоље и недаће које они приређују Србима 

Одлука о поништењу пресуде генералу Михаиловићу је драгоцени помак јер разбија калупе идеологизоване стварности а фанатизоване балканске умове присиљава да се примакну ближе терену проверљивих чињеница и сувислих аргумената.

Када се вулгарној моћи и оном "институционалном" (читај: дехуманизованом) припише ауторитет ултимативне и одлучујуће инстанце, на што се припрема Лекић, онда се све, најблаже речено, своди на популизам импотентне жеље. У коначном, Вилијам Блејк би пак рекао: „Ко жели, а не дјела, рађа кугу“!

Патријарх нам је на почетку Сабора у Жичи рекао да му председник Вучић никада за седам година није изнео било какав план о Косову. То није учинио ни кад је примљен у сали за разговоре током Сабора. А како смо видели, никакав план није изнео ни у скупштини Србије. Све се одвија иза очију јавности.

Било је очигледно да није знао, а још мање га је то уопште интересовало,да је њихова световност настала тек после 1945. године, када су комунисти почели да од муслимана стварају нацију. Наводна световност није њихова урођена одлика, иако би то изазивачи сукоба у бившој Југославији, који не престају да воде антисрпску пропаганду, желели да наметну јавности.