Будућност односа Србије и НАТО пакта зависиће од будућности Северноатлантске алијансе. Најбитније је питање смисла такве организације после распада Варшавског пакта. Неки озбиљни проблеми се могу наслутити, а тичу се саме хомогености и компактности НАТО-а у вези мисије у Авганистану.

 Србија никада и ни по коју цену не сме да прихвати верификацију, тј. квазилегализацију исхода удруженог злочиначког подухвата НАТО сила предвожених САД из јуна 1999.

Јасно је да нема политичког оснаживања без економског, нити Србија може бити снажна држава, а у исто време економска колонија. То је систем спојених судова, а предуслов развоја је заустављање распродаје државне имовине и необновљивих ресурса и одустајање од мера које намећу међународне финансијске институције.

Био сам против бомбардовања Србије и имам разумевање за то што ваша земља не жури ка НАТО-у. Сваки народ има своје достојанство. Може се бити чланица ЕУ, а да не будете члан НАТО-а, што показују и примери Аустрије, Ирске, Кипра, Малте...

 „Ја сам једини који је некакав план (за Косово) предложио. И зато су сви скочили на моја леђа. Ај, кажите ми једног Србина који је некакав план предложио. То је био Добрица Ћосић, којем је нешто пало на памет и зато су га одмах сасекли у корену, падало је на памет нешто Зорану Ђинђићу, истог секунда сасечен у корену

Нажалост, дубина демографског пада Србије тако је велика да би интензивирање већ постојећих мера за субвенционисању вртића, јаслица и плаћеног родитељског одсуства, било дефинитивно недовољно. Дакле, потребна је снажнија, односно радикалнија мера.

Сигурно да је хрватска страна овај изузетно важан и незаобилазан контекст имала у виду, али њој је много важније да истраје на одбрани њиховог националног консензуса и сада већ јасно профилисаног оснивачког државотворног мита о домовинском карактеру рата и праведној одбрани од великосрпске агресије.

Мера у којој у Србији и Црној Гори у времену које је пред нама буде политичке врлине и храбрости да се више не стоји на беспућу светско-политичке ветрометине већ да се крене путем политичког субјективитета биће мера и патриотизма и погледа на јединствени српски свет. А Српска ће, у сваком случају – бити више од Српске

Митрополији се непрестано јавља велики број људи који доносе бројна документа. Та документа, као и она којим Митрополија, манастири и црквене општине већ одавно располажу, непобитно потврђују вјековну истину: Црква је била и јесте власник црквене имовине

Црна Гора била је на удару бомбардера Северноатлантског савеза само неколико првих дана напада на СРЈ. Затим је Мило Ђукановић успео да издејствује од налогодаваца овог злочиначког подухвата – како и по коју цену? – да Црну Гору више не бомбардују.