Мислим да се о томе извесно време неће водити дебата, али ће доћи тренутак када ће и то важно питање бити постављено пред нас; биће потребно довољно храбрости да се грађанима објасни каква је све корист од безбедносних интеграција.

Уништивши на неодређено време практично сву опозицију својој политици у Србији, он је себе довео у положај у коме мање-више лично може да одлучује о судбини српског народа и светиња на КиМ. Оно што га тренутно спречава да најзад учини оно што „западни партнери“ од њега очекују није његов патриотизам, него беспрекоран нагон за самоодржањем на власти.

Посматрање Србије као екстензије Русије свакако је у последња два   века утицало на став западних сила по питању изласка Србије на море. Овде се не ради о инхерентно анти-српском ставу, него је та позиција условљена западном перцепцијом српске политике. 

Ниси заслужила да издахнеш у оваквој каљузи ништавила. А можда и јеси. Можда си ти била велика заблуда нас који смо вјеровали да јеси оно што ниси. Свеједно, твојој смрти се радују једино дјеца коју си усвојила и подојила млијеком за које си ускратила властиту, која те се одрекоше због тога.

Мера у којој у Србији и Црној Гори у времену које је пред нама буде политичке врлине и храбрости да се више не стоји на беспућу светско-политичке ветрометине већ да се крене путем политичког субјективитета биће мера и патриотизма и погледа на јединствени српски свет. А Српска ће, у сваком случају – бити више од Српске

 Бог је Логос, смисао. Пре свега смисао живота – човека уопште и сваког од нас коме је стало до смисла, дакле који верује; затим свих људи, односно људске заједнице; и на крају живота уопште. Он је и смисао мироздања, васељене, кроз коју, стваралачким даром од Бога, саучествујемо у проношењу смисла

Пролази неколико дана, а у Хрватској  се догађа нови “Максимир”: на утакмици између Хајдука и Осијека у Сплиту, док једна страна трибина почиње узвик: “За дом...”, друга га прихвата: “Спремни!”, а трећа урла: “Ајмо, ајмо, усташе”... Истина, још нико не помиње Србе и врбе, али четврта трибина пева “ Бој се бије, бој се бије”. 

Килаво војно дејство НАТО-а у Авганистану осветљава један већи проблем. Не само што су већина нових чланица савеза, у најбољем случају, споредни војни играчи, него су чак и традиционални главни европски савезници дозволили себи да им опадне одбрамбена моћ.

 „Ја сам једини који је некакав план (за Косово) предложио. И зато су сви скочили на моја леђа. Ај, кажите ми једног Србина који је некакав план предложио. То је био Добрица Ћосић, којем је нешто пало на памет и зато су га одмах сасекли у корену, падало је на памет нешто Зорану Ђинђићу, истог секунда сасечен у корену

Једино што је остало исто то су бриселске депеше, са новим условима, претњама, уценама, понижењима и понекад обећањима у стилу ако будете и даље добри и послушни, па се одрекнете себе, свог идентитета и државе, остаћете на путу среће што се зове Европа.