.jpg)
| Савремени свет | |||
Неоконзервативци „раде“ Грузију |
 |
 |
 |
| четвртак, 21. август 2008. | |
|
Успех пропаганде, лажи и обмана Бушовог режима међу наивним и немарним Американцима, у периоду након 11. септембра, довео је до ситуације у којој интелигентни и свесни људи тешко могу бити оптимистични у погледу будућности Сједињених Држава. Већ скоро 8 година амерички медији служе као Министарство пропаганде једног ратно-злочиначког режима. Американцима који нису у стању да мисле својом главом, да читају између редова или да имају приступ страним медијима путем Интернета – мозгови су постали испрани. Као што је рекао нацистички пропагандиста Јозеф Гебелс, лако је обманути један народ. Само му саопштиш да је нападнут и почнеш да машеш заставом. Тај метод је засигурно упалио код Американаца. Лаковерност и небрига америчког народа однели су много жртава. Имамо 1,25 милиона мртвих Ирачана. Имамо 4 милиона расељених Ирачана. А нико не зна колико их је осакаћено или остављено без родитеља. Ирак је у рушевинама, инфраструктуру су му уништиле америчке бомбе, ракете и борбени хеликоптери. Не знамо колико има страдалих у Авганистану, али чак и про-амерички марионетски режим негодује због сталних убијања жена и деце од стране америчких и НАТО трупа. Не знамо колико би људи погинуло у Ирану када би Дарт Чејни и неоконзервативци успели у свом науму, заједно са Израелом, да бомбардују Иран, можда чак и нуклеарним оружјем. Оно што сигурно знамо је да сво ово убијање и уништавање нема никаквог оправдања и да је зло. То је дело злих људи који не презају од лажи и обмана када убијају недужне људе ради постизања својих необјављених циљева. Чињеница да тако зли људи имају контролу над владом Сједињених Држава и њиховим медијима баца вечно проклетство на амерички народ. Америка се никад неће опоравити од срамоте и обешчашћења која јој је приредио неоконзервирани Бушов режим. Успех неоконзервативне пропаганде толико је велики да опозиција није ни прстом мрднула да заузда злочиначке акције Бушовог режима. Чак је и Обама, који обећава „промене“, исувише заплашен успехом неоконзервативаца у испирању мозга америчком становништву, да би урадио оно што су његови симпатизери од њега очекивали, тј. да нас извуче из срамоте у којој нас је неоконзервирани Бушов режим утамничио. Ово је отприлике преглед песимистичног стања у којем сам се налазио пре него што је Бушов режим дао зелено светло својој марионети у Грузији да етнички очисти Русе из Јужне Осетије ради сузбијања тамошњег сепаратистичког покрета. Амерички медији, тј. Министарство лажи и обмане, поново су удовољили Бушовом режиму и објавили да је по среди „руска инвазија“, како би прикрили етничко чишћење Руса у Јужној Осетији под налетом грузијских војних снага. Међутим, овог пута остатак света није загризао. Све лажи изречене последњих година – о 11. септембру, о ирачком оружју за масовно уништавање, о везама са Ал-каидом, о постојању материјала за ирачки нуклеарни програм, о нападу антраксом у САД, о иранском нуклеарном оружју, о томе да „Сједињене Државе не муче затворенике“, плус бомбардовања венчања, сахрана и дечијих фудбалских утакмица у Авганистану, Абу Граиб, тајно пребацивање затвореника у треће земље, Гвантанамо, разне измишљене „терористичке завере“, систематски напад на америче грађанске слободе – све то је негативно утицало на амерички кредибилитет. Нико ван Америке више не верује америчким медијима или америчкој влади. Остатак света је пренео чињенице – да се десио напад на руске цивиле од стране грузијских снага, обучених и опремљених од стране Сједињених Држава и Израела. Бушов охоли режим очекивао је од Русије да прихвати овај акт америчког хегемонизма. Али Руси га нису прихватили, а грузијске снаге приморане су да беже главом без обзира. „Неоконзервирани“ републикански одговор на одбијање Русије да поступа по унапред одређеном сценарију и да устукне пред „уни-силом“ био је толико имбецилан да је разорио сав онај труд утрошен у испирање америчких мозгова. Мекејн је изјавио: „У 21. веку нације не врше инвазије на друге нације.“ Замислите само колико ће се са овом изјавом спрдати Џон Стјуарт [најпопуларнији амерички политички ТВ сатиричар – прим. прев.]. Јер, током првих година 21. века, Сједињене Државе су већ извршиле инвазије на две земље, а већ неко време ударају у ратне бубњеве ради нападања треће. Председник Буш, главни агресор 21. века, поновио је Мекејнову тврдњу да нације не врше инвазије на друге нације (http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7556857.stm). Ова дисонантна тврдња шокирала је чак и Американце испраних мозгова, што се може и видети из е-мејлова читалаца. Ако у 21. веку земље не врше инвазије на друге земље, шта онда Буш тражи у Ираку и Авганистану, и шта је са поморским армадама и пропагандом којом се прети Ирану? Да ли су два највећа изазивача ратова модерних времена – Буш и Мекејн – отказали америчко-израелски напад на Иран? Ако Мекејн буде изабран за председника, да ли ће повући америчке снаге из Ирака и Авганистана, пошто „нације не врше инвазије на друге нације“, или ће га председник Буш предухитрити? Сви знамо одговор. Ова два лакрдијаша су запрепашћена да су Руси покупили лекције из хегемонизма од Американаца, после периода када су, можда наивно, деловали на основу добре воље. Одједном су Западни Европљани схватили да је савезништво са Сједињеним Државама нешто попут хватања тигра за реп. Ниједна европска земља не жели да буде увучена у рат са Русијом. Немачка, Француска и Италија мора да су захвалне Богу што су успеле да блокирању грузијско чланство у НАТО пакту. Украјина, у којој се укоренио један болесни национализам, уз финансијску подршку неоконзервативне Националне задужбине за демократију, биће поприште следећег сукоба између америчких претензија и Русије. Оно што је Русија научила захваљујући неоконзервативцима је да ослобађање саставних делова њене империје није тим деловима донело независност, већ усисавање у америчку империју. Ако довољан број Американаца не буде био у стању да превазиђе сопствено стање испраног мозга и нарихтане Диеболдове електронске гласачке машине, и гласа против имбецилиних Републиканаца, а неоконзервативце позове на одговорност за злочине против човечности, једна нова, сулуда америчка неоконзервативна влада испровоцираће нуклеарни рат са Русијом. Неоконзервативци представљају највећу опасност с којом су се Сједињене Државе и свет икад суочили. Човечанство нема већег непријатеља. 15.08.2008. * Пол Крег Робертс био је Помоћник министра финансија у Регановој администрацији, и један од архитеката Регановог економског програма. Био је и члан уредништва Вол стрит џурнала. Аутор је 8 књига и носилац француске Легије части.
|
Од истог аутора
- Двадесет први век: епоха преваре
- Рат је на хоризонту - да ли је сувише касно да се заустави?
- Хоће ли Матрикс превладати?
- Чавез није био непријатељ САД, него америчке хегемоније
- Пропаст економије САД и "пропаст света"
- Обамина администрација има Русију и Кину на мети
- Вашингтон гура свет све ближе рату
- Десетогодишњица 11. септембра - да ли смо ишта научили?
- Свет скрхан лицемерством Запада
- Шта је решење Вашингтона за растућу моћ Кине?
- Рат у Либији и сценарио за Трећи светски рат
- 2011: Будућност Америке је свет Винстона Смита
- Задах економског распадања САД
- Екстаза Империје: Колико је близу пропаст Америке?
- "Нека једу колаче!"
Остали чланци у рубрици
- Рат Русије и САД за утицај у јужној Азији
- Ангела Меркел - САД користе своју економску и финансијску моћ да спрече економске пројекте других земаља. Северни ток је био најбоље решење за Немачку и њену привреду
- Да ли би једно јутро могли да се пробудимо и затекнемо Европу у пожару Великог рата?
- Књига Едварда Халета Кара и злокобне сличности пута ка Другом и Трећем светском рату
- Како је "Тик-ток" поништио председничке изборе у Румунији, или "Руси су криви за све?!"
- Председнички избори у Румунији 2024 - Националиста против Либерала
- Западне земље се са Трампом осећају као да су затворене у кавезу са тигром и једини циљ им је да сачекају колико треба да тигар напусти кавез, а да претходно не буду поједене
- Грчевити покушаји Тајвана да заустави талас отпризнавања у земљама пацифичког и карипског региона
- Америчке демократе између стања шока и поклоњења новом владару
- Русија и Немачка - економска ретроспектива и перспектива
Анкета
Република Српска: Стање и перспективе
