петак, 22. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > 2011: Будућност Америке је свет Винстона Смита
Савремени свет

2011: Будућност Америке је свет Винстона Смита

PDF Штампа Ел. пошта
Пол Крег Робертс   
субота, 01. јануар 2011.

(Global Research, 27.12.2010)

Неслагање је оно што спашава демократију од тихе смрти иза затворених врата“

Lewis H. Lapham

Година 2011. Американцима ће донети већу и још наметљивију полицијску државу, пораст незапослености и заплене кућа под хипотеком, одсуство економског опоравка, уз веће занемаривања домаћег права, међународног права, Устава и истине од стране америчке владе, више сумње и неповерења од стране савезника, више непријатељства од остатка света, као и достизање нових висина у медијском улизивању влади.

Сви су изгледи да ће 2011. бити терминална година за америчку демократију. Републиканска партија се изродила у партију браонкошуљаша[1], а фрустрације бирача погоршањем економске кризе и војним окупацијама које су пошле наопако, вероватно ће довести републиканце на власт 2012. године. Са њима ће доћи и доктрина о примату извршне власти над Конгресом, судством, законима и Уставом, као и прича о праву Америке на хегемонију над целим светом.

Ако већ није било очигледно, 2010. је јасно ставила до знања да америчка влада не мари ни најмање за мишљење својих грађана. TSA је недвосмислена у томе да ће Американце понудити само насиљем наметнутим од стране неодговорне власти. Што се тиче јавних противљења рату, агенција Асошијетед прес известила је 16. децембра да "секретар за одбрану Роберт Гејтс каже да САД не могу дозволити да јавно мњење утиче на њене обавезе у Авганистану." Гејтс је рекао отворено оно што је било познато већ неко време: идеја да влада у демократији служи вољи народа је passé. Уколико се овакво чудно становиште још увек и налази у књигама о грађанским правима, ускоро ће из њих бити избачено.

У ’Правилу забране’ (Gag Rule), мајсторском наративу о сузбијању неслагања и гушењу демократије, Луис Х. Лафам пише да је искреност врлина која је неопходна да би демократија преживела разне лудости и злочине. Али где наћи искреност у данашњој Америци? Сигурно не у владиним саветима. Јавни тужилац Џон Ешкрофт пожалио се Законодавном комитету Сената САД на оне без длаке на језику. Ешкрофт је изјавио да Американци који упорно говоре оно што мисле "плаше људе фантомима изгубљене слободе", "помажу терористима", "умањују нашу одлучност" и "дају муницију непријатељима Америке".

Како Министарство правде (сиц) гледа на то, када ACLU[2] брани habeas corpus оно тиме брани способност терориста да Американце дигну у ваздух, а када ACLU брани Први амандман оно тиме брани изношење у јавност лажи и обмана, тих неопходних грађевинских скела за владине претензије да чини што је Божја воља, док кроз гласове неслагања говори сам ђаво.

Ни америчким медијима искреност није карактеристика у којој налазе утеху. Неоконзервативна штампа функционише као министарство пропаганде за хегемонистичку америчку империју, али и "либерални" Њујорк тајмс служи исте господаре. Њујорк тајмс је био тај који је дао кредибилитет лажима Бушовог режима о ирачком оружју за масовно уништење. Њујорк тајмс је подржао Бушов реизбор релативизујући причу о кривичном делу које је починио неовлашћеним шпијунирањем Американаца. Конзервативци дрече на "либералне медије" као да су они нека безмерна подривачка сила, а заправо своје вољене ратове и покривање злочина Бушовог режима дугују управо Њујорк тајмсу.

Пошто је истина проглашена непријатељем фантастичног света у коме бораве влада, медији и јавност, народ се окреће инсајдерима. Бредли Менинг, који је наводно медијима доставио видео снимке америчких трупа које су направили сами војници и који приказују безобзиран масакр над новинарима и цивилима у форми забавног видео-клипа, злостављан је у самици шест месеци. Убиство цивила је ратни злочин, а као што генерал Питер Пејс, шеф Здруженог штаба, рече на Националном прес клубу, 17. фебруара 2006, "Апсолутна одговорност свакога у униформи је да одбије да изврши наређења која су незаконита или неморална" и да такве наредбе обелодани. Ако је Менинг извор цурења информација, онда је он неправедно затворен због извршавања своје војничке дужности. Медији треба да наглашавају да је затворена особа која је пријавила злочин, а не лица која су га починила, и то без суђења.

Безакоња која је починила влада САД, која су се деценијама гомилала иза наших леђа, провалила су у пуном галопу у годинама Буш-Чејни-Обаминог режима. Данас влада функционише изнад закона, али тврди да је то демократија и намеће муслиманима исту силом оружја, само на кратко скренувши с пута да би спонзорисала војни удар против демократије у Хондурасу и покушала да збаци демократске власти у Венецуели.  

У освит 2011. године, јавни дискурс у Америци припрема земљу за фашистичку диктатуру. Стање ће бити још горе 2012. Најнепријатнија истина која се појављује из Викиликс саге је да се амерички јавни дискурс своди на кукњаве за осветом над онима који нам говоре истину. Опака лажљивост америчке владе не зна за меру. Без обзира да ли међународно право успе да сачува Џулијана Асанжа од канџи Американаца или од убиства од стране неке од владиних јединица за црне операције, и извршна и законодавна грана власти марљиво раде на успостављању ’државе националне безбедности’ као највеће вредности, и истине као свог највећег непријатеља.

Америчка будућност је свет Винстона Смита.[3]

(Превод: Василије Д. Мишковић)


[1] Brownshirts - Робертс алудира на нацистичку парамилитарну организацију SA или Sturmabteilung, названи ‘браонкошуљаши’ по браон кошуљама које су носили њени припадници, аналогно Мусолинијевим ‘црнокошуљашима’. СА је основана 1919. године, и највише је допринела успону нациста и доласку Адолфа Хитлера на власт у Немачкој. Након чистке коју је наредио Хитлер 1934. (“Ноћ дугих ножева”) SA је ефективно замењена SS-ом (Schutzstaffel) иако формално никада није распуштена. (прим.прев.)

[2] American Civil Liberties Union - Америчка унија за грађанске слободе (прим.прев.)

[3] Winston Smith, главни јунак антиутопије Џорџа Орвела “1984” (прим.прев.)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер