Десетогодишњица 11. септембра - да ли смо ишта научили?

(Global Research, 24. август, 2011)

За неколико дана биће десета годишњица 11. септембра 2001. Колико ’држи воду’ званично објашњење тог догађаја америчке владе које истрајава ево већ деценију?

Није баш да држи воду. И председник, потпредседник и виши правни саветник Комисије 9/11 (устаљена ознака догађаја од 11.9.2001, прим.прев.) написали су књиге у којима су се делимично дистанцирали од извештаја комисије. Изјаснили су се да је Бушова администрација постављала препреке њиховом раду, да су им биле ускраћиване информације, да је председник Буш пристао да сведочи само у пратњи потпредседника Чејнија и да ниједан од њих двојице није био под заклетвом, да су званичници Пентагона и FAA (Federal Aviation Administration, Савезна управа за ваздухопловство, прим.прев) лагали комисију и да је комисија разматрала могућност да лажна сведочења да на кривичну истрагу због ометања правде.

У својој књизи, председник и потпредседник комисије, Томас Кин и Ли Хамилтон (Thomas Kean, Lee Hamilton), написали су да је Комисија 9/11 "била створена да не успе". Виши правни саветник Џон Фармер Млађи написао је да је америчка влада донела "одлуку да не говори истину о ономе шта се десило", и да NORAD[1]-ови "снимци пружају радикално другачију причу од оне која је сервирана нама и јавности". Томас Кин каже: "Ми до данашњег дана не знамо зашто нам је NORAD рекао то што је рекао, а то је било тако далеко од истине".

На већину питања која су поставили чланови породица настрадалих у нападу нису дати одговори. Важни сведоци нису били позвани. Комисија је имала прилику да чује само оне који су подржавали владин извештај. Она је представљала контролисано политичко деловање, а не истрагу самог догађаја и доказа. Њени чланови су бивши политичари. Ниједан признати експерт није именован у комисију.

Један члан комисије, бивши сенатор Макс Клиленд, реаговао је на ограничења наметнута комисији од стране Беле куће: „Ако ова одлука остане на снази, ја, као члан комисије, нећу моћи да погледам у очи било ког Американца, посебно не чланове породица жртава, и да кажем да је комисија имала потпун приступ. Ова истрага је сада компромитована“. Клиленд је поднео оставку, није хтео да остане и компромитује сопствени интегритет.

Да буде потпуно јасно, ни Клиленд ни чланови комисије нису сугерисали да је 9/11 био инсајдерски посао срачунат да подстакне ратну агенду САД. Упркос томе, ни Конгрес, ни медији нису се запитали, бар не гласно, зашто председник Буш није хтео да се појави пред Комисијом под заклетвом, са или без Чејнија, зашто су званичници Пентагона и FAA лагали комисију или, ако званичници нису лагали, зашто комисија верује да су лагали, или пак зашто се Бела кућа толико дуго опире формирању било какве нове комисије, чак и ако би она била под њеном контролом. 

Човек би помислио да ако је неколико Арапа успело да надмудри не само ЦИА и ФБИ, већ и свих 16 америчких обавештајних агенција, све обавештајне агенције наших савезника, укључујући Мосад, Савет за националну безбедност, Стејт департмент, NORAD, аеродромску контролу и то четири пута за једно јутро, контролу ваздушног саобраћаја, итд, да ће председник, конгрес и медији захтевати да се сазна како је могло да дође до тако немогућег догађаја. Уместо тога, Бела кућа је подигла зид ка расветљавању тог догађаја, а конгрес и медији показали су малу заинтересованост.

Током протекле деценије, формиране су бројне организације на тему ’истине о 9/11’.
Постоје ’Архитекте и инжењери за истину о 9/11’, ’Ватрогасци за истину о 9/11’, ’Пилоти за истину о 9/11’, ’Научници за истину о 9/11’, ’Сетите се зграде 7.орг’ (Remember Building 7.org), и ’Њујоршка група’ која укључује и породице страдалих 11. септембра. Ове групе траже праву истрагу.

Дејвид Реј Грифин (David Ray Griffen) је написао десет књига у којима пажљиво документује слабости владиног извештаја. Научници су истакли да влада нема објашњење за растопљени челик. Национални институт за стандарде и технологију[2] је био принуђен да призна да је зграда 7 СТЦ (Светског трговинског центра) била у слободном паду у једном делу свог рушења, а научни тим предвођен професором нанохемије на Универзитету у Копенхагену је известио о проналажење нано-термита[3] у прашини од зграда.

Лери Силверстин (Larry Silverstein), који је био закупац зграде СТЦ, рекао је у вестима PBS-а да је била донета одлука "да се сруши" зграда 7 касно поподне 11. септембра. Главни инспектори за пожаре саопштили су да није спроведена форензичка истрага уништених зграда и да одсуство истраге представља кршење закона.

Одређени напори су учињени да се широј јавности објасне неки од доказа који су у супротности са званичним извештајем, али је већина тих опречних доказа просто игнорисана. Остаје чињеница да скептицизам великог броја признатих стручњака према владином извештају није утицао на став владе, осим што је члан Обамине администрације сугерисао влади да убаци своје људе у организације за истину о 11. септембру не би ли их на тај начин дискредитовали.

Постоји уходани обичај да се стручњаци који нису убеђени у владину верзију неког догађаја жигошу као „теоретичари завере“. Али заправо и сама владина теорија је теорија завере, и утолико невероватнија кад човек размисли и схвати пуну импликацију обавештајних и оперативних неуспеха. Испољени су изузетни неуспеси, а ипак нико никада није био позван на одговорност.

Осим тога, шта 1.500 архитеката и инжењера има од тога што су исмејани као теоретичари завере? Они сигурно никада више неће добити некакав уговор са владом, а многи су сигурно изгубили посао као последицу свог "антиамеричког става". Конкуренти су их избацили из посла због њихове "непатриотске сумње". И заиста, моја награда за извештавање о томе како ствари стоје деценију након тог догађаја може бити писмо у коме ће стајати да пошто толико мрзим Америку треба да се преселим на Кубу.  

Научници су били још мање подстакнути да изразе сумње, што вероватно објашњава чињеницу да не постоји група ’1.500 физичара за истину о 9/11’. Мало је физичара чије су каријере независне од државних грантова или уговора. На крају је средњошколски наставник физике приморао NIST (Национални институт за стандарде и технологију) да напусти свој извештај о рушењу зграде 7 СТЦ. Физичар Стивен Џонс, који је први известио о проналажењу доказа о експлозиву, морао је откаже своју катедру на BYI (Brigham Young University, прим.прев.), који се без сумње нашао под притиском власти.

Можемо до у бескрај да контра-доказе приписујемо случајностима и омашкама, и закључимо да је само влада урадила све тачно, иста она влада која је све остало урадила погрешно.

У ствари, влада није објаснила ама баш ништа. Извештај NIST-а је само симулација шта је могло изазвали рушење кула ако су тачне NIST-ове претпоставке програмиране у компјутерском моделу. Али NIST-ов извештај не доказује да су његове претпоставке тачне.

Зграда 7 се не помиње у званичном извештају Комисије о 9/11, а многи Американци и даље нису свесни да су три зграде срушене тог 11. септембра.

Дозволите да разјасним свој став. Ја не кажем да је нека ’црна’ оперативна група у администрацији неоконзервативног Буша дигла зграде у ваздух како би се подстакла неоконзервативна агенда рата на Блиском истоку. Ако и постоје докази о заташкавању, пре би могло бити да влада прикрива своју неспособност, а не своје саучесништво у овом догађају. А чак и ако су постојали необориви докази о саучесништву владе, неизвесно је да ли би Американци могли то да прихвате. Архитекте, инжењери и научници живе у заједници заснованој на фактима, али за већину људи чињенице не могу бити адекватан пандан емоцијама.

Моја поента је како је могућа толика нељубопитљивост од стране извршне власти, укључујући и безбедносне агенције, конгрес, медије, као и већег дела становништва у вези са кључним догађајем нашег времена.

Нема сумње да је 9/11 одлучујући догађај. Из њега је произашло десет година нарастајућих ратова, касапљење Устава САД и стварање полицијске државе. Џастин Рејмондо је 22. августа обавестио јавност да су он и његов сајт, Antiwar.com, надгледани од стране Одељења за анализу електронских комуникација ФБИ-а (Electronic Communication Analysis Unit) како би се утврдило да ли antiwar.com "прети националној безбедности" радећи "за рачун стране силе."

Френсис А. Бојл, међународно познат професор и адвокат међународног права, је известио да када је одбио заједнички захтев ФБИ и ЦИА да прекрши правило поверљивости између адвоката и клијента и постане доушник о својим арапско-америчким клијентима, био је стављен на листу америчке владе за надгледање терориста. 

Бојл је критиковао став америчке владе према муслиманском свету, али Рејмондо никада није изразио, нити је дозволио било ком сараднику часописа да изрази икакве сумње о саучесништву америчке владе у догађају 9/11. Рејмондо се само противио рату, а то је изгледа довољно да ФБИ закључи да потребно надгледати га као могућу претњу по националну безбедност.

Америчка влада је искористила 9/11 као основу за бескрајне ратове који су исцрпили ресурсе земље и уништили њен углед, и представља темељ домаће полицијске државе која ће на крају угушити свако противљење ратовима. Американци су у обавези да причају о 9/11 као муслиманском терористичком нападу, јер то оправдава покољ цивилног становништва у више муслиманских земаља, као и домаћу полицијску државу као једино средство обезбеђења сигурности од терориста, који су се већ претворили у "домаће екстремисте" у које спадају еколози, групе за права животиња и антиратни активисти.

Данас су Американци небезбедни, и то не због терориста и домаћих екстремиста, већ зато што су изгубили своје грађанске слободе и немају заштиту од неодговорне власти. Човек би помислио да би то како је до овога дошло завредило јавну расправу и саслушања у Конгресу.

Др Пол Крег Робертс је био помоћник секретара Трезора САД у Регановој администрацији, сарадник уредник Волстрит журнала, виши научни сарадник у Хуверовом институту Универзитета Стенфорд, предавао политичку економију на Центру за стратешке и међународне студије на Џорџтаун универзитету. Аутор је или коаутор девет књига, сведочио тридесет пута пред конгресним одборима.

(Превод: НСПМ)