Екстаза Империје: Колико је близу пропаст Америке?

(Global Research, 16.8.2010)

Без револуције, Американци су прошлост

Сједињене Државе имају све мање времена да ставе под контролу буџет и трговински дефицит. Упркос хитности те ситуације, 2010. година је изгубљена у продавању магле око непостојећег опоравка привреде. Пре само неку недељу, другог августа, министар финансија Тимоти Ф. Гајтнер насловио је свој текст у Њујорк Тајмсу: "Добродошли у опоравак."

Џон Вилијамс (shadowstats.com) је више пута објаснио да је привид опоравка створен дуплираним бројањем запослених и потцењивањем инфлације. Упозорења Вилијамса, Џералда Селентеа и моја прошла су незапажено, али наша упозорења недавно су изазвала реакцију професора Универзитета у Бостону Лоренса Котликофа и Дејвида Стокмана, који оптужују Републиканску партију да се претварају у велике трошаџије налик Демократама.

Охрабрујуће је видети да постоји трачак спознаје да овога пута Вашингтон неће моћи да извуче привреду из рецесије простим трошењем. Дефицити су већ превелики да би долар могао да опстане као резервна валута, и дефицитарно финансирање не може вратити Американце на радна места која су у међувремену премештена у offshore зоне.

Међутим, решења која нуде они који почињу да признају постојање проблема су све само не охрабрујућа. Котликоф сматра да решење лежи у оштром кресању издвајања за социјално осигурање и здравство, или у великом повећању пореза, или у хиперинфлацији којом би се обезвредила масивна дуговања.

Можда економистима недостаје маште, или пак не желе да се лише Вол Стритових и корпоративних субвенција, али социјално и здравствено осигурање су недостатни чак и на садашњем нивоу, поготово с обзиром на ерозију приватних пензија услед пуцања три балона: dot-com, тржиштa деривата и некретнина. Резање буџета социјалног и здравственог осигурања, за које су људи уплаћивали 15% од зараде целог живота, имало би за последицу масовно гладовање и умирање од излечивих болести.

Повећање пореза има још мање смисла. Зна се да већина домаћинстава не могу да преживе са приходима само једног запосленог. Муж и жена су најчешће обоје запослени, а често један од партнера има два посла да би некако саставили крај с крајем. Повећање пореза учиниће да ће још теже да састављају крај с крајем – отуда ће уследити пораст активираних хипотека на куће, пораст захтева за бонове за храну, пораст бескућништва. Какав то економиста или хуманиста може мислити да је ово решење?

Ах, али ми ћемо опорезовати богаташе. Уобичајени идиотизам. Богати имају довољно новца. Они ће просто престати да зарађују.

Будимо реални, ево шта ће влада највероватније учинити. Када вашингтонски идиоти схвате да је долар у опасности и да више не могу да финансирају своје ратове задуживањем у иностранству, Влада ће или увести порез на приватне пензије на основу тога што те пензије имају акумулиране дугове у условима одложеног плаћања пореза, или ће влада захтевати од менаџера пензијског фонда да нашим пензијама покрију дугове Трезора. Ово ће купити влади нешто више времена док се рачуни пензијског фонда буду пунили безвредним папирима.

Последњи буџетски дефицит Бушове администрације (2008. године) је био у опсегу од 400-500 милијарди долара, приближно величини кинеског, јапанског и ОПЕК-а трговинског суфицита са САД. Традиционално, ове трговинске суфиците су САД рециклирале и њима финансирале савезни буџетски дефицит. У 2009. и 2010. дефицит САД скочио је на 1400 милијарди долара, дакле, повећање од 1000 милијарди долара у року од годину дана. Нема довољног суфицита трговинског биланса да би се финансирао овако велики дефицит. Откуд тај новац?

Одговор: од бројних појединаца који беже са тржишта деоница у "безбедне" државне обвезнице (обвезнице Trezora) и од фондова за спасавање угрожених ’банкстера’[1], не толико новац TARP програма, колико конверзије које врше Федералне резерве трошећи резерве банке на сумњиве финансијске папире, као што су сабпрајм деривати. Банке користе своје вишкове резерви за куповину државних дугова.

Ови финансијски маневри су трикови за једнократну употребу. Кад људи буду напустили деонице, тај преусмерени прилив новца у Трезор биће окончан. Противљење јавности спашавању банкстера вероватно ће онемогућити наставак ове игре. Дакле, откуд новац за следећи пут?

Трезор је успео да растерети добар део дуга захваљујући "грчкој кризи", коју су њујоршки банкстери и хеџ фондови мултипликовали у "кризу евра". Финансијске новине послужиле су као финансијско оруђе Трезора САД тако што су створиле панику око европског дуга и стабилности европске валуте. Централне банке и појединци који су својевремено побегли из долара у евре, сада су се панично ослобађали својих евара и јурнули су у доларе куповином обвезница истог тог Трезора.

Ова миграција од евра ка доларима ослабила је алтернативу за долар као резервну валуту, зауставило пад долара, и омогућило финансирање огромног америчког буџетског дефицита на још неко време.

Можда ће ова игра бити репризирана са шпанским или ирским дугом, или било којој другом злосрећном земљом обухваћеном тим непромишљеним ширењем Европске уније.

Али када више не преостане ниједна земља која може бити дестабилизована од стране Вол Стритових инвестиционих банкстера и хеџ фондова, како ће се онда финансирати буџетски дефицит САД?

Једини преостали финансијер остају Федералне резерве. Када се обвезнице Трезора изнете на аукцију не буду продале, Федералне резерве ће морати да их купе. Федералне резерве куповином обвезница креирају потражњу за новим депозитима, или за чековним рачуном Трезора. Како Трезор буде трошио средства добијена продајом новог дуга, новчана маса САД повећаваће се за износ који Федералне резерве троше за куповину обвезница Трезора.

Да ли се понуда роба и услуга повећава у истом износу? Увоз ће расти пошто су америчка радна места и послови измештени у офшор зоне и дати странцима, стога ће се погоршати спољно-трговински дефицит. Када Федералне резерве купе обвезнице новог дуга Трезора, количина новца у оптицају ће порасти изнад понуде у земљи произведених роба и услуга. Цене ће вероватно почети да расту.

Колико ће расти? Што је више новца креираног с циљем да влада плати своје рачуне, то је вероватније да ће резултат бити хиперинфлација.

Економија се није опоравила. До краја ове године ће бити очигледно да је колапс економије значајно већи од 1,4 билиона (хиљада милијарди) долара буџетског дефицита. Хоће ли бити 2 билиона долара? Више?

Без обзира на величину дефицита, остатак света ће увидети да се долар штампа у таквим количинама да не може да служи као резервна валута. У том тренутку уследиће дампинг трговина на велико доларима због покушаја страних централних банака да се ослободе безвредне валуте.

Колапс долара ће повећати цене увоза и увозних роба од којих су Американци зависни. Купци ће посматрајући нове цене у Волмарту помислити да су грешком ушли у Neiman Marcus.

Домаће цене ће такође експлодирати када растућа новчана маса подстакне потражњу за робама и услугама које и даље прозводе Американци у Америци.

Долар као резервна валута не може да преживи овај пожар. Када долар оде САД неће моћи да финансирају свој спољно-трговински дефицит. Дакле, увоз ће нагло опасти, на тај начин придоносећи домаћој инфлацији и, пошто су САД енергетски увозно зависне, уследиће поремећаји у транспорту који ће довести до прекида рада и застоја у испорукама прехрамбених намирница продавницама.

Паника ће бити на дневном реду.

Да ли ће фарме бити оробљене? Хоће ли они који остану заробљени у градовима прибећи немирима и пљачки?

Да ли је ово та будућност коју су "наша" влада и "наше патриотске" корпорације креирале за нас?

Да цитирам Лењина: „Шта да се ради?“

Ево шта се може учинити. Ратови, од којих нема користи нико осим војно-безбедносног комплекса и израелске територијалне експанзије, могу се одмах окончати. Тиме би се смањио буџетски дефицит САД за стотине милијарди долара годишње. Више стотина милијарди долара могле би се уштедети смањењем преосталог војног буџета, који у својој садашњој величини превазилази буџете свих озбиљних војних сила на планети узетих заједно.

Амерички војни издаци одражавају неостварљив и недокучив суманути неоконзервативни циљ – Америка као империја и њена светска хегемонија. Која будала у Вашингтону мисли да ће Кина финансирати америчку хегемонију над Кином?

Једини начин да САД поново имају привреду је враћање радних места измештених у иностранство. Губитак ових послова осиромашио је Американце, и довео до преувеличаних добитака за Вол Стрит, акционаре и корпоративне руководиоце. Ови послови могу бити враћени назад где припадају опорезивањем корпорација према томе где је додата вредност на њихов производ. Ако је вредност додата на њихову робу и услуге у Кини, корпорације би имале високу пореску стопу. Ако је вредност додата на њихову робу и услуге у САД, корпорација би имале ниску стопу пореза.

Ова промена у корпоративном опорезивању би ограничила бенефите од јефтине стране радне снаге која је усисала послове из Америке, и поново би изградила лестве вертикалне покретљивости становништва које су од Америке и направиле друштво могућности.

Ако ратови не буду одмах заустављени и измештени послови не буду враћени у Америку, САД ће завршити у историјској канти за смеће.

Очигледно је да ће корпорације и Вол Стрит користити финансијску моћ и донације за изборне кампање да блокирају било који закон којим би се смањиле краткорочне зараде и бонуси тиме што би се измештени послови вратили назад Американцима. Американци немају већих непријатеља од Вол Стрита и корпорација, те њихових политичких проститутки у Конгресу и Белој кући.

Неоконзервативци у савезу са Израелом, који контролишу обе странке и већину медија, су у кризи, навучени на екстазу[2] Империје.

Сједињене Државе и добробит 300 милиона људи који живе у њима не могу се повратити на ноге, уколико неоконзервативци, Вол Стрит, корпорације, и њихови покорни робови у Конгресу и Белој кући не буду поражени.

Без револуције, Американци су прошлост.

(Превод: Василије Д. Мишковић)

[1] банкстер, кованица састављена од речи „банкар“ и „гангстер“ (прим.прев.)

[2] Робертсова игра речи – термин „ecstasy” на енглеском значи екстаза, али такође и “екстази” у смислу психоактивне дроге (параметоксиамфетамин) која се често злоупотребљава на рејв журкама, партијима итд.