"Neka jedu kolače!"

(Global Research, 31.7.2010)

"Neka jedu kolače"[1]: Šaka oligarha postaju milijarderi, dok ostatak zemlje tone u bedu

Nije neobično za članove sve malobrojnije gornje srednje klase da odvoje 20,000 ili 30,000 dolara za veliku svadbu. Ali, za slavne ličnosti ovako velike svote novca ne bi pokrile ni venčanicu ili cveće.

Kada je zvezda kantrija Kit Urban oženio glumicu Nikol Kidman 2006. godine, njihovo venčanje je koštalo 250,000 dolara. Ova velika suma jedva da se ubraja u 'venčanja slavnih'. Kada je multi-milioner i mogul za nekretnine Donald Tramp oženio manekenku Melani Knaus, svadba je koštala milion dolara.

Brakovi Madone i reditelja Gaja Ričija, Tajgera Vudsa i Elin Nordegrin, i Majkla Daglasa i Ketrin Zite-DŽouns gurnuli su cene „selebriti svadbe“ do 1,5 miliona dolara.

Tom Kruz i Kejti Holms podigli su ulog na 2,000,000 dolara.

Sada imamo ćerku političara kao slavnu ličnost. Sudeći prema novinskim izveštajima, venčanje Čelsi Klinton sa investicionim bankarem Markom Mezvinskim 31. jula je tatu Bila koštalo 3,000,000 dolara. Prema londonskom Dejli mejlu, ukupan račun će biti oko 5,000,000 dolara. Račun za dodatnih dva miliona dolara očigledno je prosleđen poreskim obveznicima u SAD, na ime troškova tajne službe za zaštitu bivšeg predsednika Klintona i stranih šefova država, kao što su predsednici Francuske i Italije i bivši britanski premijer Toni Bler, koji su među 500 zvanica zajedno sa Barbarom Strejsend, Stivenom Spilbergom, Oprom Vinfri, Tedom Tarnerom, kao i prijateljem i donatorom Klintonovih Denizom Rič, suprugom zločinca kog je Klinton pomilovao.

Pre nego što se pozabavimo pogrešnom političkom procenom koja je dovela do takvog rasipničkog ponašanja u vreme ekonomske nevolje, dozvolite da se zapitam naglas gde je to onaj siromašak koji je najpre postao guverner Arkanzasa, a potom i predsednik SAD, stekao takvo bogatstvo da danas može da izdvoji 3,000,000 dolara za ćerkino venčanje?

Koliko znam, američki narod nije skupljao priloge za Bila da ga nagradi što ga je služio u dva mandata.

Odakle taj novac? Kome je Klinton zaista služio tokom osam godina na dužnosti?

Kako to da Toni Bler i njegova supruga Čeri, završavaju sa godišnjim prihodom od deset miliona funti (oko 15 miliona dolara) tek što je Bler napustio premijersku kancelariju?

Kome je Bler zapravo služio?

Ovo nisu pristojna pitanja, i retko ih postavljamo.

I dok svatovi Čelsi Klinton jedu 11,000 dolara vrednu svadbenu tortu i dive se 250,000 dolara vrednim cvetnim aranžmanima, Liza Roberts u Ohaju se bori da skupi donacije ne bi li u svojoj narodnoj kuhinji prehranila lokalnu zajednicu od tri hiljade stanovnika, čiju su finansijsku nezavisnost uništili investicioni bankari, ofšoring poslovi i finansiranje ratova. Amerikanci koji zavise od narodne kuhinje Lize Roberts žive u kombijima i automobilima. Oni koji još uvek imaju krov nad glavom guraju se sa čak 14 osoba po domaćinstvu, kako piše dnevni list Chillicothe Gazette u Ohaju.

Isti list izveštava da je narodna kuhinja Lize Roberts "morala smanjiti sledovanje na pola porcije po osobi da bi mogli da daju svakome kome treba."

Tereza Depju je prihvatila izazov i izvela akciju u kojoj je svaki gladni stanovnik Ohaja napisao poruku predsedniku Obami na papirnatom tanjiru na kome mu je poslužena hrana, istom onom predsedniku koji je upravo dobio još jednu tranšu od 33 milijardi dolara, koje će straćiti na besmislen rat u Avganistanu koji nema nikakav drugi cilj, osim da dalje bogati čelnike vojno-bezbednosnog kompleksa i njene akcionare.

Britanski Gardijan izveštava da, prema izveštajima američke vlade, milion američke dece odlazi gladno na spavanje, dok je Obamin režim sprčkao stotine milijardi dolara na ubijanje žena i dece u Avganistanu, i drugde u svetu.

Gardijanovo izveštavanje oslanja se na izveštaj Ministarstva poljoprivrede američke vlade, u kome se iznosi zaključak da je tek 50 miliona ljudi u SAD – svaki šesti stanovnik - bilo u mogućnosti da priušti sebi da kupi hranu u količinama dovoljnim da očuva zdravlje u 2008. godini.

Sekretar američkog Ministarstva za poljoprivredu Tom Vilsak izjavio je da očekuje da će izveštaj o broju gladnih Amerikanaca biti još gori kada se objave istraživanja za 2010.

Danas u Americi kao supersili jedan od šest Amerikanaca živi na bonovima za hranu.

Velika američka supersila, koja troškari milijarde dolara u potrazi za svetskom hegemonijom, ima 22% stanovništva nezaposleno, a skoro 17% stanovništva zavisi od milostinje samo da bi preživelo.

Svet nije video takvu potpunu propast jedne vladavine još od poslednjih dana Rimskog carstva. Nekoliko američkih oligarha postaju mega-milijarderi, dok ostatak zemlje tone u bedu.

A američki narod kao ovce (sheeple[2]) i dalje pristaje na to.

(Prevod: Vasilije D. Mišković)

[1] „Ako nemaju hleba, neka jedu kolače“ (fr. "S'ils n'ont plus de pain, qu'ils mangent de la brioche."), komentar koji se pripisuje Mariji Antoaneti (1755-1793), koja je bila kraljica Francuske i Navara kao supruga Luja 16. Navodno je to izjavila 1774. u Remsu prilikom krunisanja koje je obavljeno za vreme velike nestašice hleba u Parizu. (prim.prev.)

[2] Sheeple je izraz za podcenjivanje, kovanica stvorena kombinovanjem reči "ovce" i "narod", a koristi se za označavanje lica koja se slepo pokoravaju vlastima, čime ugrožavaju svoju ljudsku individualnost. Implikacija sheeple je da kao kolektiv, ljudi veruju u sve što je rečeno, posebno ako je to izrečeno od strane ličnosti od autoriteta, bez razmatranja istog da bi bili sigurni da li je to tačna predstava o stvarnom svetu koji ih okružuje. Termin se uglavnom koristi u političkom ili verskom smislu. Vidi: The American Sheeple. (prim.prev.)