Jedan odgovor na pitanje zašto Rusija vojno ne reaguje u Ukrajini

Parada povodom Dana pobede u Moskvi pokazuje impresivnu vojnu silu Rusije, a žrtve Odese i napadi kijevske hunte na istoku Ukrajine izazivaju pitanje zašto Moskva nije ranije vojno reagovala. Poslednja Putinova mirovna ponuda pojačala je nedoumice da li se radi o predaji, triku ili strategiji, dok su NATO i vlasti u Kijevu već pokazali da zapravo žele da Moskva interveniše, kako bi se stekao utisak da je Krim samo uvod u dalje teritorijalne pretenzije Rusije. To bi zatim opravdalo izolaciju Rusije i dovelo do „pucanja“ ekonomskih veza EU i Moskve i novog „hladnog rata“.

Sigurno je da su zbog toga neki od počinjenih zločina „dirigovani“ kako bi se Kremlj i Putin naterali da krenu u pomoć stanovništvu Istoka, dok je i forsiranje fašista iz „Desnog sektora“ trebalo da izazove bes Rusije i Rusa. Putin ipak nije uleteo u zamku vojne intervencije, jer su u Moskvi svesni posledica njihovog direktnog angažovanja, koje bi izazvalo najpre medijski kontraudar i stroge ekonomske sankcije. Ukrajina bi bila dovedena u stanje haosa, što bi imalo i višegodišnje političke i svake druge negativne posledice i po samu Rusiju. Ogromni troškovi invazije i kontrole Istoka takođe bi na duže staze mogli isisati snagu Rusije i iscrpeti njene resurse, a vojna intervencija bi ujedno dovela i do raspada i podele Ukrajine, čiji bi zapad postao opasni antiruski bastion.

Cilj Moskve još od početka krize je celovita, neutralna i federalna Ukrajina, a Putinovi potezi, iako na prvi pogled deluju kao dizanje ruku, motivisani su željom za ispunjavanjem ciljeva političkim sredstvima, jer je Rusija u suštini jedina iskreno zainteresovana za zaustavljanje izbijanja pravog građanskog rata. Moskva nastoji da političkim putem izdejstvuje promenu Ustava i federalizaciju. S druge strane, ključni cilj Kijeva, Evrope i SAD je uspostavljanje legitimne vlasti u Ukrajini, za šta su od presudne važnosti izbori zakazani za 25. maj. Nema sumnje da će glasanje biti održano, ali će novi predsednik teško doneti stabilnost, ako glasanje ne uspe na Istoku i ako ne dobije priznanje Rusije. Stoga je Putin u zamenu za priznavanje izbora pozvao Istok da odloži referendum, ali i zatražio da Kijev odmah zaustavi operacije, da prihvati lidere sa Istoka kao ravnopravne sagovornike i da novim ustavom garantuje federalizaciju.

Rusija je ovim sakupila i dodatne diplomatske poene, ispunivši svoje obaveze, i bacila loptu na stranu Kijeva, koji sada pokušava da bar deklarativno prihvati ponudu, a da ne dođe u situaciju da bude optužen za izdaju od svojih pristalica, a posebno željnog krvi "Desnog sektora". Kao rezultat te inicijative, pominju se i novi pregovori u Ženevi, i podela zemlje na entitete po bosanskom modelu, a u diplomatske aktivnosti su uključeni i OEBS i diplomate Nemačke i Austrije.

Moskva svakako nije zainteresovana za kolaps Ukrajine, koja je ujedno i deo ruskog sveta, i ona uzdržanom politikom takođe nastoji da ne poruši mostove između Rusije i onih Ukrajinaca, koji ne podržavaju ekstremističku politiku, kao što nastoji da ne poruši i jake ekonomske i političke veze sa Evropskom unijom. Kremlj takođe ne želi da u očima građana Evrope ostavi utisak agresora i krivca za mogući ekonomski kolaps i humanitarnu katastrofu koja može pogoditi Ukrajinu u slučaju rasplamsavanja rata.

Putin takođe ne želi eventualne žrtve u ruskoj vojsci, dok se ne uveri da ljudi iz istočne Ukrajine zaista žele da se bore za autonomiju ili otcepljenje od Kijeva. Na istoku Ukrajine su u stvari ustale samo Donjecka i Luganska oblast, dok su protesti u ostalim oblastima do sada bili simbolični. Čak i u Odesi posle užasnog masakra nije bilo masovnih protesta protiv Kijeva, što sve izaziva veliko ogorčenje u Rusiji i pitanje za koga bi ona zapravo trebalo da se bori i žrtvuje.

Predstojeći referendum treba da da sliku o stepenu podrške proruskim pobunjenicima, koji moraju da pokažu sopstvenu snagu, posebno do kraja maja, kada je moguća radikalizacija situacije. Sad im je potrebna pauza da bi popunili redove novim dobrovoljcima, kao i novim oružjem koje će im verovatno biti tajno dostavljeno, a na njima je da mudrim otporom izdejstvuju federalizaciju sopstvenim snagama, uz političku podršku Moskve.

Uprkos dosadašnjim žrtvama, Rusija je morala da bude vrlo oprezna, jer je veliki ulog u pitanju, a svet se ponovo nalazi na pragu tektonskih promena u međunarodnim odnosima. Ruska vojska je spremna, ali rat je lako započeti, a teško zaustaviti, i zato je Moskva pre svega demonstrirala strpljenje i oprez. Kriza u Ukrajini verovatno još nije ni blizu kraja, a u takvim okolnostima, ljudske žrtve, bez obzira na to koliko to cinično i surovo zvuči, nisu najvažnije.