Jedna od glavnih pokretačkih sila globalizacije su tehnološke promjene koje umanjuju značaj udaljenosti. Te promjene ostaju. Globalizacija nije završena. Možda je samo postala drugačija od one kakvu mi želimo.

Velikoj većini je potpuno jasno kakve su se epohalne promene u savremenom svetu već desile ali je, ipak, nejasno šta će se dalje dešavati i kako će se aktuelna kriza razvijati. Izvorište krize je, jasno je, ambicija Amerika i njenih, pre svega, evropskih vazala da u gubitku moći zadrže dominaciju u svetu, ali je ipak nejasno šta bi Zapad mogao dalje da preduzme. Malo je racionalnih mogućnosti. Jer, to je bes nemoći.

Moje sopstveno istraživanje u Ukrajini prošlog meseca sugeriše da bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski bio suočen sa snažnim unutrašnjim otporom ukoliko bi podržao prekid vatre ostavljajući Krim u ruskim rukama

Nalazi iz najnovije obimne analize Svetske banke jasno ukazuju da bi narednih 10 godina moglo doneti najsporiju stopu rasta za globalnu ekonomiju u poslednjih nekoliko decenija. Prosečno povećanje BDP-a će iznositi skromnih 2,2% do 2030. godine, i to pod uslovom da se ne ostvare brojne prognoze o nadolazećoj recesiji i globalnoj finansijskoj krizi, što je sa bankrotstvom mnogih banaka u zemljama Zapada tokom marta 2023. postalo vrlo verovatno. Prijekcije su da je za globalnu ekonomiju naredna decenija – izgubljena.

Buduće američke vojne intervencije su verovatne, ali skupi neuspesi nisu neizbežni.Efikasnija politika zahteva od Vašingtona da preispita svoje viđenje vojne intervencije. To nije lek za sve bolesti  već specijalno oruđe koje je najbolje koristiti štedljivo i pažljivo.

Nemačka bi se mogla naći u poziciji da se suprotstavi pokušaju Ukrajine da je uvuče dublje u rat. Možda ima za cilj više od pukog zamrzavanja sukoba, nešto poput rešenja nalik Minsku II. Pomažući Sjedinjenim Državama da se izvuku iz ukrajinskog rata Nemačka bi sa njima mogla na kraju da obnovi lepo prijateljstvo

Konflikt u Ukrajini postao je rat iscrpljivanja koji karakterišu vojske ukopane u rovove, napadi u ljudskim talasima, artiljerijski baraži i značajan broj žrtava na obe strane. U takvoj vrsti konflikta pobeđuje onaj koji svoje ekonomske potencijale, uključujući i vojnu industriju, može u većoj meri da pretvori u prednost na vojnom terenu.

Defragmentacija svetske trgovine posledica je nekoliko višegodišnjih trendova. Prvo je došlo pada, a potom drastičnog usporavanja razmene na globalnom nivou što je povezano sa posledicama Velike recesije 2008-09, snažan udarac globalizaciji bio je trgovinski rat Vašingtona protiv Pekinga od sredine 2018, da bi od početka 2020. pandemija Kovid-19 izazvala dramatične prekide proizvodnje i lanaca snabdevanja širom sveta, što se praktično ponovilo od februara 2022, sa ratom u Ukrajini i zapadnim embargom Rusiji. Da li svedočimo deglobalizaciji ili globalizacija stagnira?

U oktobru 2022. godine, oko osam meseci nakon što je počeo rat u Ukrajini, Univerzitet Kembridž u Velikoj Britaniji uporedio je ankete sprovedene u 137 zemalja o stavovima ispitanika prema Zapadu, Rusiji i Kini.

Izgleda da se Putin sada u potpunosti slaže sa ruskim tvrdokornim nacionalistima da se nijednoj zapadnoj vladi ne može verovati i da je Zapad u celini neumoljivo neprijateljski raspoložen prema Rusiji