Самодеструкција Запада

Великој већини је потпуно јасно какве су се епохалне промене у савременом свету већ десиле али је, ипак, нејасно шта ће се даље дешавати и како ће се актуелна криза развијати. Извориште кризе је, јасно је, амбиција Америка и њених, пре свега, европских вазала да у губитку моћи задрже доминацију у свету, али је ипак нејасно шта би Запад могао даље да предузме. Мало је рационалних могућности. Јер, то је бес немоћи.

То јесте бес немоћи али је ипак тешко објаснити понашање данашњег Запада и Америке. Као да неко намерно ради на самоуништењу Запада и невероватна је та унутрашња снага деструкције. Проблеми се нагомилавају али се на њих реагује само реториком која је постала главни политички па и економски инструмент.

У насталим глобалним променама, Америка и Запад, у ствари, имају само два избора. Један је да се суоче са реалношћу и да сами себи признају да је друштвени, економски и финансијски модел, који им је омогућавао доминацију у свету, потрошен и да на стварности а не реторици крену пре свега у унутрашње реформе.

Други је да упорно гурају оно што је већ пропало и да иду до краја у деструкцији. До потпуног слома и катастрофе.

Многи западни хроничари верују да би се ипак могао догодити овај други избор. Америка ће, како сада ствари стоје, ићи до краја путем самодеструкције. Велика већина њене политичке и економске елите једноставно не уме другачије. То је пут у катастрофу не само Америке и Запада него и многих других. Другим речима, пут у нови светски рат.

Нема решења проблема без дијалога

Америка ће ићи до краја путем самодеструкције. Велика већина њене политичке и економске елите једноставно не уме другачије. То је пут у катастрофу не само Америке и Запада него и многих других

Криза и рат у Украјини су симболи тог избора и пута.

Као што историјско искуство показује да нема решења проблема без дијалога. А на Западу управо нема никаквог дијалога. Само једна верзија. Ако неко и покуша и добије прилику да нешто другачије каже или укаже на стварне проблеме, одмах буде ритуално проглашен руским шпијуном и "Путиновим лојалистом". И за тај готово религијски терор користи се рат у Украјини а кључни проблеми немају место у јавној комуникацији. Али, Украјина више није довољна јер јавност није у тој мери заинтересована за Украјину и многи се чак понашају као да се тамо ништа не дешава. У ствари, већина људи још није спремна да призна шта се стварно десило и да овако више не може.

Повремено се појаве и неке иницијативе као што је недавна посета француског председника Емануела Макрона Кини. Стварни разлог његове посете је покушај одржавања економских веза са Кином у светлу америчких па, у том духу, и планова Европске уније за заоштравање односа са Пекингом. Поред технолошке зависности занимљиво је да Француска у великој мери зависи од Кине и у козметичкој индустрији. Кина је највеће тржиште француске козметичке индустрије која даје 40 одсто вредности Париске берзе.

Али, западној политичкој јавности је привукла пажњу изјава председника Макрона да је са Кином договорио иницијативу да заједнички покрену мировни процес у Украјини и да чак до овог лета крену мировни преговори Москве и Кијева. Говори се чак и о неком тајном плану. И то се, по старом моделу, сазнаје из анонимних извора. Али, медији су разумели и да је кабинет председника Макрона потврдио да су о томе договорени даљи дипломатски контакти две стране.

И то је све везано за најављену украјинску офанзиву овог пролећа, за коју се процењује да неће донети жељени успех па би онда Кијев био принуђен на преговоре.

Али, Макрон је такође изјавио да је Европи потребна "стратешка аутономија" у односу на Америку а говорио је и о проблему о екстратериторијалности америчког долара. У преводу, изјаснио се против тога.

Нож у леђа

У Америци и Британији је одмах оптужен да је "издајник" и да је "забио нож у леђа" такозваном Колективном западу. И то не као издајник свог народа него баш Америке. Али, у Европи многи мисле исто што и Макрон. У томе је проблем. Неизвесно је, наравно, шта ће и стварно бити од те Макронове иницијативе са Кином јер, на пример, само дан, два после посете Пекингу његов министар спољних послова је на састанку земаља Г7 потписао декларацију о "сужавању" односа са Кином. Коме онда веровати?

Да ли је, у ствари, тај историјски искорак Европе о којем говори Макрон и могућ? Тешко да је могућ. Јер, НАТО је не само војни оквир него Европа и политички функционише унутар НАТО пакта. А ту је и евро који је дериват америчког долара и евро зона која чини већину у Европској унији која не може да избегне долар. Без обзира на цену. И у Европи је већини то јасно, али док год постоји НАТО нема шансе. И НАТО сада зато уместо традиционалних упоришта Немачке и Француске ослонце тражи у Пољској, малим балтичким република и Румунији. Али, да ли је то Европа?

Сви путеви кризе ипак воде у Америку. И главни амерички циљ је спасавање долара као основног инструмента њене глобалне доминације још од 1944. године. И сви треба да се жртвују да би се сачувао долар. Да ли је, међутим, могуће спасити долар? Бивши министар финансија и један од стубова такозване дубоке државе Лоренс Самерс упозорио је да Америка губи глобални утицај због тога што се друге силе, а посебно Русија и Кина, уједињују и освајају наклоност неутралних земаља. Америка, оценио је, постаје све усамљенија. "У свету је све видљивија фрагментација, а расте осећај да Сједињене Државе постају управо онај фрагмент са којим други не желе да се повезују". Самерс сугерише Вашингтону да размисли како да реши проблеме каквих досад Америка није имала.

И да ли је онда реално да спаси доминација долара и Америке? Изгледа, ипак, да је то немогућа мисија. Према најновијој анализи "Фајнешел тајмса", до 2021. 73 одсто светских стратешких резерви било је у доларима, а онда су крајем те године опале на 67 посто. Па су током 2022. спале на 55 а процењује се да ће роком 2023. спасти на 47 одсто.

Уз то, последњих неколико недеља из америчких банака је повучено најмање хиљаду милијарди долара депозита. Банке остају без новца али су још већи проблем такозване небанкарске институције као што су инвестициони фондови.

Погрешна процена

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) процењује да ће у овој години пад глобалног друштвеног производа (БДП) достићи најмање 2,8 хиљада милијарди долара. Наравно, изговор је рат у Украјини.

Бивши британски министар и креатор брегзита, лорд Дејвид Фрост у анализи у "Дејли телеграфу" сматра да је за Запад сада касно. Све је узалуд, остала је само реторика. Финансијски и економски модел се толико урушио да ту нема поправке. И колапс банака је неизбежан, сматра лорд Фрост. И што је још горе, упозорио је, нема нових идеја нити интелектуалне снаге да се нешто промени. Сада је, приметио је, поново на сцени идеја новог штампања пара, методологија која је од 2008. још више продубила кризу. Он предлаже да се Запад врати моделу класичне економије и основним принципима капитализма.

Али, то је мало вероватно.

Масовна употреба америчких санкције је прелила чашу. Циљ је био да оне буду упозорење другима да ће бити кажњени ако не буду послушни и да морају да користе долар. А у ствари се десило бекство од долара и отворене су друге могућности. Политика санкција је ипак била фатално погрешна процена. Све се то од јавности прикрива пропагандом како је Запад уједињен и како нема алтернативу. Али, Запад је глобално све изолованији.

И тај колапс може брзо да се деси, много брже него што се да и претпоставити. У великој мери западна политика подсећа на Аустро-Угарску уочи и за време Првог светског рата. И Аустро-Угарска је све до 1915. године, рецимо на Лондонској конференцији, кројила капу другима, али за три године више није постојала.

Америка и њени европски вазали ће наравно остати на светској позорници, али не на досадашњи начин и могу да буде само један од а не једини играч.

Али нема у суштини снаге да се нешто промени. По свему судећи, Америка ће ићи до краја деструкције, самоуништења. Мора све да пропадне па да се крене испочетка. Запад и Америка јесу по дефиницији јаки али су ипак на путу без повратка. И то ће на крају ове епохе довести до распада Колективног запада. Све је постало бес немоћи. У његовом очају ће много људи да страда. А нови, незападни свет, је већ створен.

(РТ Балкан)