Катастрофални резултати прве две недеље украјинске офанзиве требало би да усмере пажњу света на хитну потребу за прекидом ватре како би се зауставило свакодневно убијање стотина храбрих младих Украјинаца, који су приморани да се возе кроз минска поља и зоне убијања у западним поклонима за које се показало да нису ништа друго до замке смрти које су им направили САД и НАТО

Након што је гурнула Европу у свој посредни рат против Русије, Америка је сада одлучна да то понови и против Кине

Осуда војних јединица које би хтеле да претворе Украјину у нацистичку државу не подржава руски наратив. Таква осуда само саопштава болну истину о садашњости, прошлости и вероватној будућности.

Брисел, у неугодној позицији услед пооштравања конкуренције између САД и Кине, покушава да дефиниште „кохерентну стратегију“ за суочавање са Кином. Ипак, док је позиција Урсуле фон дер Лајен и Жозепа Бореља, као и доминантног дела администрације у Бриселу „про-атлантистичка“, то се не може рећи за већи део оних који држе главну реч у обликовању политике ЕУ, а то су политичке и бизнис елите на националним нивоима. Како помирити ове две струје, и како наћи баланс између чини се нужне блискости са Вашингтоном и одржавања економски интензивних односа са Пекингом, питање је од милион долара.

Kада су и САД и СЗО прогласиле крај ванредне здравствене ситуације, наивни су можда помислили да је ноћна мора звaна пандемија ковида-19 коначно завршена. Али ми који смо од почетка тврдили да права ноћна мора није сам вирус, већ дистопијски одговор владе на њега у име „јавног здравља“ - сматрамо да није време за славље

Кина постаје економски најмоћнија, док наставља да се идентификује са народима глобалног југа. Њена историјска визија је оспоравање западне доминације и aфирмација будуће инклузивне светске културе. То указује на озбиљно настојања Кине да оствари глобално лидерство

Њихов је циљ – и ту нема ничег новог – да спроведу распад и уништење наше земље, да пониште резултате Другог светског рата, да дефинитивно сломе систем глобалне безбедности и међународног права, да угуше било које суверене центре развоја

Једна од главних покретачких сила глобализације су технолошке промјене које умањују значај удаљености. Те промјене остају. Глобализација није завршена. Можда је само постала другачија од оне какву ми желимо.

Великој већини је потпуно јасно какве су се епохалне промене у савременом свету већ десиле али је, ипак, нејасно шта ће се даље дешавати и како ће се актуелна криза развијати. Извориште кризе је, јасно је, амбиција Америка и њених, пре свега, европских вазала да у губитку моћи задрже доминацију у свету, али је ипак нејасно шта би Запад могао даље да предузме. Мало је рационалних могућности. Јер, то је бес немоћи.

Моје сопствено истраживање у Украјини прошлог месеца сугерише да би украјински председник Володимир Зеленски био суочен са снажним унутрашњим отпором уколико би подржао прекид ватре остављајући Крим у руским рукама