Парирање програму "Појас и пут" и уопште расту кинеског економског утицаја у свету могуће је, дакле, на два основна начина: кроз уцене, претње и притиске или кроз инвестиције, изградњу инфраструктуре и трансфер знања и технологије. Први је деструктиван јер подразумева фабриковање атмосфере страха и неизвесности и слаби трговинску размену и економску активност

Значајан број угледних аналитичара већ проглашава Индију следећом великом економском силом: Голдман Сакс је предвидео да ће постати друга по величини светска економија до 2075,

Према најновијим априлским пројекцијама ММФ-а, објављених после управо завршеног Пролећног састанка ММФ-а и Светске банке, раст глобалног БДП-а ће са овогодишњих процењених 3,2% до 2030. године успорити на 2,8%

И Пушкинов Херман из Пикове даме и Раскољников, јунак романа Достојевског Злочин и казна се, уз све разлике, демонски опредјељују за авантуру брзог мјењања личног живота што их уствари води животним странпутицама

Чињеница да се на ТикТоку могу видети нецензурисани снимци апокалиптично разорених градова у појасу Газе и крваве палестинске деце како копају по рушевинама за лешевима својих најмилијих доста је наудила напорима произраелских лобистичких група да прикажу Израел као сасвим недужну жртву која има право на заштиту од тероризма

Термин „геоекономија“ – односно коришћење економске моћи од стране држава у циљу остваривања њихових геополитичких и економских циљева – ушао је на велика врата у дискурс данашњице

Кинеска индустријализација је без преседана. Гледајући од 1995, ова земља је трку започела мало испред Канаде, Британије, Француске и Италије

Покрет „Degrowth“ или „НЕ-раст“ представља немилосрдну критику догме економског раста, пре свега у односу на његове еколошке последице о могућој "климатској катастрофи"

Демократија је тек пуки украс. На њу се гледа у националистичком светлу, као на покрет за самоопредељење и крај експлоатације од стране других. Национална заједница је јединствена и једногласна. Ако се појединац не слаже са тим једногласјем, онда он не може истински припадати националној заједници

Још је Хантингтон средином деведесетих у свом чувеном делу Сукоб цивилизација у поглављу о Украјини, навео да је она геополитички и цивилизацијски неповратно подељена земља, на већи део који је проруски, и онај западни који то није. Тако подељена Украјина је некако функционисала као начелно први пут у историји независна држава путем плурализма, где су се на власти наизменично смењивале „проруске“ и „прозападне“ власти, све до пуча фебруара 2014, када практично престаје да постоји у свом дотадашњем формату и балансу. И пре тога у два наврата отимана је на сумњив начин, власт проруским странкама и политичарима (крајем 2004, или тзв. „наранџаста револуција“ и пролећа 2006. када је под сумњивим околностима од стране председника Јушченка распуштена тзв. друга Јануковичева влада). Међутим, овај трећи пут фебруара 2014. суверена власт председника Виктора Јануковича и премијера Азарова је оборена на улици и уз помоћ западних структура, те дотле често владајуће проруске странке Партија региона и Компартија забрањене. Од тада више ништа неће бити исто, па је дошло до познатих догађаја сецесија Крима и Донбаса, сукоба и напетости. Победа Зеленског над Порошенком 2019. на председничким изборима дала је наду у смиривање ситуације. Међутим, Зеленски након доласка Бајдена у Белу кућу наставља концепт политике Украјина-антиРусија, и на унутрашњем плану (нова црква, маргинализација руског језика и рускојезичног становништва) и на спољном плану (не поштовање Минска 2), што је вероватно пресудно деловало на Москву да крене у оружани сукоб.