Пре ће бити да је оно што уједињује многе од оних који се придружују пропалестинским протестима шире гледиште да спољне политике и војни апаратуси Сједињених Држава и њихових западних савезника дугују захвалност Великом капиталу и његовој експлоатацији остатка света

Хоће ли Хавијер Милеи успети да спроведе свој радикални економски експеримент? Хоће ли имати пара да се обрачуна са државном благостања, као што је и обећао? Јер и обрачунавање с њом кошта. Хоће ли имати с ким? За сада је политички усамљен, јер као председник нема подршку у парламенту

Два рата разоткрила су не само границе америчке моћи и утицаја у кључним регионима света, већ и очигледан дефицит државничког духа. Они су такође оголили лицемерје америчке и западноевропске спољне политике и њихове мејнстрим медијске пропаганде

Критични структурни фактор који условљава наводно заостајање ЕУ (и Британије) је то што САД има снажан технолошки сектор, са успешним и иновативним компанијама као што су Амазон, Алфабет и Мајкрософт, које немају европске еквиваленте

Свјетски поредак је одређен по либералној мјери Сједињених Америчких Држава. САД планирају, реализију, координирају и контролишу политике свих својих савезника, поготову чланица Европске Уније, али доминантно утичу и на све свјетске процесе

Све опције, као и понашање руског руководства, посредно указују да Москва сада тежи да рат претвори у ону врсту конфликта која најмање иде у прилог Украјини – рат исцрпљивања

Само неколико дана сукоба на Блиском истоку, поново у његовом епицентру, израелско-арапском конфликту, трагични биланси и неочекивани обрти су скренули пажњу свјетске јавности, стављајући у други план рат у Украјини.

Велика рецесија 2008-2009, криза државних дугова у Европској унији 2009-2014, пад привредне активности широм планете 2020. године узрокован пандемијом, санкције Запада Русији 2022. и антитржишне мере против Кине, пре свега у технолошком домену (почевши од 2018), били су нека врста тестирања „невидљиве руке“ тржишта. Резултат је био поразан – тржишта су се показала неспособним за саморегулацију, а принципи слободног тржишта су погажени од оних који су их деценијама промовисали. Снажан државни надзор, са ефикаснијим регулаторним праксама и економском интервенцијом у кејнзијанском стилу, наметнуо се као најрационалније решење.

Веома различити одговори Кине и САД на рат у Украјини указују на разлике у размишљањима Пекинга и Вашингтона. Кинеску перспективу деле многе земље, посебно на „Глобалном југу“, које не верују у тврдње Запада да подржава поредак заснован на правилима и које сматрају да Бела кућа селективно примењујесвоје норме (напад на Ирак 2003. је добар пример)

Садашње и будуће чланице БРИКС-а имају једну заједничку ствар: одбацују право Сједињених Држава и Европске уније да намећу ограничења спољној политици и економским активностима других земаља. У том простору БРИКС-а, који може да се развије као оруђе за диверзификацију света и удаљавање од Западне доминације ка другачијим сценаријима, посебно и изузетно важно место има Африка