Aмеричка правила против глобалне цивилизације - Сједињене Државе теже униполарном поретку који више не постоји

 Кинеска „Иницијатива појас и пут“, која је започета 2013, фокусира се на развој инфраструктуре у Евроазији као алтернатива океанским трговачким путевима којима Запад доминира од 1500. год. Њена финансијска основа лежи у огромним капиталним вишковима које ствара Кина, од којих се знатан износ улаже у облику продуктивних нискокаматних кредита у иностранству. „Иницијатива појас и пут“ протеже се данас изван Евроазије и укључује 151 земљу, укључујући и оне са Блиског истока, из Африке и Латинске Америке. Стратешки, Иницијатива представља историјски крај економске доминације Западне Европе и Сједињених Држава. „Иницијативу појас и пут“ 2021. допунила је „Иницијатива за глобални развој“, која се усресређује на развој неразвијених земаља и стварање хармоније између друштва и природе. Следеће године уследила је „Иницијатива за глобалну безбедност“ која има за циљ да међународни односи буду засновани на међусобном поштовању суверенитета и територијалног интегритета свих држава.

Средином марта 2023. године, кинески председник Си Ђинпинг покренуо је „Глобалну цивилизацијску иницијативу“ која је осмишљена тако да кроз међународну сарадњу промовише свест о различитим светским културама и цивилизацијама. То је продужетак дугогодишњих напора социјалистичке Кине да се модернизује, а да процес иновирања усклади са институцијама, религијом, обичајима и филозофијом традиционалне кинеске цивилизације

Али било би погрешно свести кинеске иницијативе које доводе у питање  западну доминацију само на економију или политику. Средином марта 2023. године, кинески председник Си Ђинпинг покренуо је „Глобалну цивилизацијску иницијативу“ која је осмишљена тако да кроз међународну сарадњу промовише свест о различитим светским културама и цивилизацијама. То је продужетак дугогодишњих напора социјалистичке Кине да се модернизује, а да процес иновирања усклади са институцијама, религијом, обичајима и филозофијом традиционалне кинеске цивилизације. Тржиште и храна, на пример, одувек су играли важну економску и културну улогу у кинеском животу и нема разлога да се верује да неће наставити да играју такву улогу у контексту претежно социјалистичке економије Кине. Са стратешке тачке гледишта, „Глобална цивилизацијска иницијатива“ допуњава  и продубљује историјски контекст за транснационалне економске активности Кине. Али прави значај Сијеве културне иницијативе лежи у њеним међународним импликацијама које обезбеђују снажан идеолошки и историјски оквир за нови мултиполарни свет у коме државе глобалног југа могу да заузму своје право место.

Ксенофобија и изолованост америчке спољне политике у оштром су контрасту са овом космополитском кинеском визијом. Циљ Америке је постао очување њене империјалне хегемоније без обзира на цену коју ће платити други. Док Си инсистира на неопходности отворенијег света како би се омогућио даљи развој данашњих огромних глобалних производних снага, САД су назадовале ка поновном успостављању трговинских блокова, економским санкцијама и ратовима како би задржале своју доминацију.

Ксенофобија и изолованост америчке спољне политике у оштром су контрасту са овом космополитском кинеском визијом. Циљ Америке је постао очување њене империјалне хегемоније без обзира на цену коју ће платити други

Противљење САД растућем утицају Кине заснива се на идеји да постоји „поредак заснован на правилима“ који Кина не прихвата. Многима је тешко да схвате шта је то „ поредак заснован на правилима“. Изгледа да се ради о враћању на правила која је Америка неметнула после Другог светског рата и на којима је била заснована њена глобална доминација. Ово је укључивало превласт долара, отворена тржишта и ширење либералне демократије. Амерички „поредак заснован на правилима“  је онемогућио развој земаља глобалног југа које су биле осакаћене супер-експлоатацијом рада и неједнаком разменом између њих и развијених капиталистичких земаља од којих нису могле да се одвоје. Земље глобалног југа биле су додатно спутане тврдњама да су њихове културе реликти превазиђене прошлости. Али све ове претпоставке на којима је почивао „поредак заснован на правилима“ данас су угрожене и одбачене не само од стране земаља угрожених империјалистичком експлоатацијом  већ чак и од самих Сједињених Држава. САД су, супротно правилима које заступају, постале економски и политички протекционистичке и све више олигархијски ауторитарне.

Неко време након завршетка Хладног рата апологети америчке политике, попут интелектуалца Френсиса Фукујаме, заступали су идеју да је либерални капитализам крајња тачка историје и да нема праве алтернативе. И на Западу постоје неки, попут угледног финансијског писца Мартина Волфа, који још увек верују да су капитализам и либерална демократија компатибилни и да су, уз предузимање одговарајућих реформами, још увек одрживе опције. Али чини се да народи који живе под таквим либералним режимима све више губе веру у институције поретка који  их је лишио политичког утицаја и осиромашио их. Снажан ксенофобични тренд међу америчком интелектуалном елитом изражен је у утицајном раду Сукоб цивилизација из 1996. чији аутор је харвардски политиколог Семјуел Хантингтон у коме он предвиђа будуће сукобе засноване на културним антагонизмима (као што је борба између Запада и ислама). Упоредите то са кинеском визијом светске цивилизације засноване на повећаном разумевању које почива на растућој сарадњи између различитих култура.

Три кључне фигуре америчке спољне политике које желе да очувају америчку доминацију су Џек Саливан, Ентони Блинкен и Викторија Нуланд. Све троје, али посебно Нуланд, повезани су са неоконзервативним круговима  инспирисаних политичком теоријом конзервативног политичког филозофа са Универзитета у Чикагу Леа Штрауса

Три кључне фигуре америчке спољне политике које желе да очувају америчку доминацију су Џек Саливан, Ентони Блинкен и Викторија Нуланд. Све троје, али посебно Нуланд, повезани су са неоконзервативним круговима  инспирисаних политичком теоријом конзервативног политичког филозофа са Универзитета у Чикагу Леа Штрауса. Политички успон штраусоваца започео је у Регановом периоду и наставио се током владавина наредних  председника све до администрације Џоа Бајдена. Штраус је осуђивао оно што је сматрао моралним нихилизмом и релативизмом својственим модерном либерализму. Ослањајући се на грчке и римске класике, он је инсистирао да државна моћ треба да се заснива на основним етичким и духовним принципима како би држава била стабилна и снажна и кадра да се супротстави непријатељима. Ова правила, међутим, масе не разумеју и њих треба да контролише интелектуална елита, нудећи им верске илузије и друге такозване племените лажи, како би била ојачана моћ државе.

Империјалистички циљеви таквих настојања су очигледни. Али, застрашујућа је и идеја да војни патриотизам и рат могу обновити моралну основу америчке политике, без обзира на дебакле које је Америка доживела у Вијетнаму, Авганистану, Ираку, Сирији и сада Украјини

Штраусове идеје поновио је Ирвинг Кристол, бивши троцкиста, који се сматра оснивачем неоконзервативизма. Он је позивао на рестаурацију традиционалних америчких вредности истовремено инсистирајући на потреби вођења агресивне спољне политике засноване на реалполитици. Кристол и други штраусовци су наглашавали корисност рата за усађивање војног патриотизма и моралног апсолутизма у америчко грађанство. Неоконзервативизам карактерише црно-бели поглед на политику и неповерење у дипломатију и међународне организације. Присталице неоконзерватизма фаворизују једнострано америчко деловање, а посебно су  заинтересоване за америчку контролу Блиског истока, нарочито за очувања безбедности Израела. Они су жестоки антикомунисти, али за разлику од других облика конзервативизма, прихватају „њу дил“ као политику јачања државе. Ова идеологија настала је из непријатељства према новој левици и политици идентитета из 1960-их и 1970-их, посебно због противљења антирасистичким борбама црначког становништва.

Штраусов утицај је био посебно очигледан током Реганове и Бушове администрације, али је и даље прилично јак у Бајденовој администрацији у којој је Нуландова помоћница државног секретара за спољне послове. Она је и главни ментор рата у Украјини, а удата је за Роберта Кагана, истраживача са Института Брукингс, који је, уз Кристола, главни интелектуални вођа неоконзервативаца. Нуландова, Блинкен и Саливен су одлучни у настојању  да поново потврде америчко вођство у свету тако што ће војно и финансијски блокирати напредовање Русије и Кине. Империјалистички циљеви таквих настојања су очигледни. Али, застрашујућа је и идеја да војни патриотизам и рат могу обновити моралну основу америчке политике, без обзира на дебакле које је Америка доживела у Вијетнаму, Авганистану, Ираку, Сирији и сада Украјини.

Кина постаје економски најмоћнија, док наставља да се идентификује са народима глобалног југа. Њена историјска визија је оспоравање западне доминације и aфирмација будуће инклузивне светске културе. То указује на озбиљно настојања Кине да оствари глобално лидерство

Американци имају своје следбенике у НАТО-у, Европској унији и Јапану, али остатак света се дистанцира од ове агресивне једностране политике која ни издалека не може да обнови материјалне и идеолошке основе америчког лидерства које је некада било засновано на Вилсоновским принципима међународне сарадње. Упоредите такав амерички приступ са мултиполарном и космополитском визијом Кинеза која одражава растућу моћ тог социјалистичког друштва. Кина постаје економски најмоћнија, док наставља да се идентификује са народима глобалног југа. Њена историјска визија је оспоравање западне доминације и aфирмација будуће инклузивне светске културе. То указује на озбиљно настојања Кине да оствари глобално лидерство.

The rules of America versus global civilization - The United States is striving for a unipolar order that no longer exists By Henry Heller / May 2, 2023.

https://bit.ly/3I07bnQ

Хенри Хелер је професор историје на Универзитету Манитоба.

Са енглеског за НСПМ превео Мирослав Самарџић