Licemerno je opravdavati agresiju, što je postala nacionalna karakteristika Anglosaksonaca, dok zaista iskreno veruju da čine dobro time što bombarduju Avganistan, cepaju Jugoslaviju, ili nameću svoj poredak u Iraku.

Kriza u Tajlandu je daleko od razrešenja tako da možemo pretpostaviti da je trenutno samo nastupilo zatišje i da će vreme pokazati kada će sukob između ‘crvenih’ i ‘žutih’ ponovo eskalirati.

Najgori scenario bi mogao biti ukoliko “bogati ranjeni lav” ode u krajnost i pokuša da silom, možda i vojnom, krene u zaštitu i oporavak svog “oronulog carstva moći”. Ekonomska kriza iz tridesetih godina prošlog veka, zbog nesloge upravo najmoćnijih, praktično je okončana tek Drugim svetskim ratom.

Nemci ne žele da napuste i izgube evropski koncept. Istovremeno – oni pokušavaju da ga tako redefinišu da bude povoljniji po njih. Sa tačke gledišta Nemačke, uvođenje Rusije u te odnose pomoglo bi da se to ostvari.

Ekonomska kriza dodala još jednu opaku stranu Evropinoj krizi srednjeg doba. Unija je kao sredovečni čovek čija su sanjarenja prekinuta neprijatnim saznanjem da nije dovoljno uštedeo za stare dane i da će morati da jede hranu za mačke i pse.

Erdogan je odlučio da profitira do poslednjeg groša. Iskoristivši mogućnost koju mu je pružio voditelj panela u Davosu, on je izraelskom predsedniku Šimonu Peresu u lice sasuo da „vi veoma dobro znate kako se ubija“ i demonstrativno napustio pozornicu.

Rezerve su procenjene na oko 830 milijardi evra, a možda i više. Hamid Karzai je prošlog meseca boravio u Vašingtonu gde je svojim sagovornicima predočio da podzemno bogatstvo njegove zemlje vredi možda čak i tri biliona dolara.

Postoji analogija između sadašnje diskusije o Iranu i politike Rusije na Balkanu u poslednje dve decenije. Balkan je dokazao štetnost već istrošenih međunarodnih formata u vidu različitih „petorki“ i anemičnih diskusija i odluka OUN. Zapad koristi efikasnije metode.

Nikako ne bi smo smeli da odbacimo pretpostavku da je ova tragedija zapravo predstavljala planirani test “novih pesticida”. Sve ove neverovatne koincidencije upravo upućuju na jedan takav zaključak.

Ne možemo, dakle, da ne postavimo pitanje, da li je ovo početak kraja EU, konstrukcije koja je započeta pre pedeset godina na temeljima vekovne utopije, a koja sada dokazuje da je nesposobna da ispuni svoja obećanja.