Anatolij Serdjukov i izraelski ministar odbrane E.Barak su 6. septembra 2010. potpiali Sporazum o vojnoj saradnji između Rusije i Izraela. U tom Sporazumu (prvom u istoriji rusko-izraelskih odnosa!) postoji čak tačka o razmeni obaveštajnih informacija.

Običan drveni krst, visok oko tri metra, tokom proteklih nekoliko meseci podelio je poljsku javnost. Reč je o krstu koji je bio postavljen ispred predsedničke palate u Varšavi, pet dana nakon avionske nesreće u Smolensku.

Vodeće svetske banke, u očajničkoj potrazi za gotovinom tokom finansijske krize, okreću se profitima iz organizovanog kriminala kao jedinom raspoloživom izvoru “gotovinskog investicionog kapitala“.

Poljska u velikoj meri zavisi od ruskih energenata. Pored toga je Rusija za nju odlično tržište. Novoizabrani predsednik Poljske, Bronislav Komorovski, izjavio je više puta da je Poljska spremna da otpočne novu eru u poljsko-ruskim odnosima.

Ne treba isključiti korekcije u velikom socijalnom eksperimentu koji živimo, ka ublažavanju oštre kompetetivnosti u svim društvenim sferama. Ipak,prerano je pretpostaviti da bi se Nemačka (ponovo) mogla povesti za socijalizmom kako to priželjkuju domaći (i svetski) levičari.

Ako ratovi ne budu odmah zaustavljeni i izmešteni poslovi ne budu vraćeni u zemlju, SAD će završiti u istorijskoj kanti za smeće. SAD i 300 miliona Amerikanaca ne mogu se povratiti na noge ukoliko neokonzervativci ne budu poraženi.

Ako se deluje pametno, iz položaja male i neprimetne nacije može se izvući ozbiljna korist. Na primer, može se na mufte osloboditi ispunjavanja neprijatnih sveevropskih obaveza. Slovacima je taj nevini nestašluk oprošten.

Nova čvršća saradnja između dve najveće slovenske države biće najveći gubitak za Sjedinjene Države koje će morati da se zadovolje kompromisom kada je u pitanju saradnja sa Rusijom na daleko ravnopravnijoj poziciji.

Sada, kada je mnogo toga dozvoljeno, kojim logičkim principom možemo da zabranimo još jedno „pravo na razliku“ („pravo na razliku“ je inače logički slabo definisana kategorija), u ovom slučaju, poligamni brak? Teško je i zamisliti šta bi jedan ovakav problem mogao da predstavlja na Balkanu.

Turski nacionalni i spoljnopolitički interes, prema mišljenju aktuelnog ministra spoljnih poslova, ima trougaonu konfiguraciju. Ovaj trougao čine Turska, Iran i Egipat. U okviru ovog velikog, postoji unutrašnji trougao koji čine Irak, Sirija i Saudijska Arabija.