Грчка ће морати да прода породично сребро

(Фајненшел тајмс, 16.6.2010)

Грчка влада се обавезала да у току следеће три године прикупи најмање три милијарде евра од продаје државних добара. На то је обавезна како би испунила један од услова договора о помоћи у износу од стотину милијарди евра који је постигла се Европском унијом и Међународним монетарним фондом. Међутим, уместо да продаје своје пословне крунске драгуље, она се нада да ће некако привући стране инвеститоре и инвестиционе фондове да купе удео у некој од компанија под државном контролом, које једва састављају крај с крајем.

Оваква стратегија може бити и потпуно разумљива, али она се тешко може сматрати реалном. Па, ко би, при здравој памети, могао да буде толико неразуман да купи 49% грчких железница? Оне послују с губитком од милијарду евра годишње, а вуку и дугове од неких 10 милијарди евра.

Како би „засладила“ продају тог дела имовине у железницама, влада је обећала да ће реструктурирати компанију и укинути неке од значајних линија које доносе губитке. Резултат тога је био прошлонедељни штрајк железничара, а уследиће и више њих, ако влада остане при својим плановима.

Постоји још и предлог да се прода пакет учешћа од 39% у грчкој пошти, која стално прави губитке, а држава намерава да у њој задржи већинско власништво. Такође, ко год жели може да купи и 10% учешћа у атинском водоводу, као и 23% у солунском. Влада је лансирала и масу потенцијалних идеја о заједничким улагањима и концесијама за луке, аеродроме, туристичку инфраструктуру, итд., све то у покушају да примами стране инвеститоре, а посебно Кинезе, који баш сада у Грчкој истражују занимљиве пословне могућности.

Па ипак, најблаже речено, мале су шансе да се успе у продаји ове у губитничкој врећи мешане имовине. Услед тога, влада ће можда морати да, ма колико невољно, поново размотри своју стратегију приватизације и да на сто изнесе и своје породично сребро.

Она је још увек власник 51% у најјачој електричној компанији земље PPC.Ова компанија ради са добитком, али из два проста разлога мале су шансе да ће бити изнета на тржиште. Први разлог је политички: влада не сме себи да допусти да се сукоби са моћним електричарским синдикатом, који је већ запретио да ће у случају приватизације целу земљу завити у мрак.

Други разлог је да ће, како је и сама ове недеље признала, ова компанија бити од 2013. у губицима. Тада ће њена годишња зарада од 400-500 милиона евра бити недовољна да се покрију трошкови од 800 милиона евра који су неопходни за куповину права емисије угљен-диоксида ради задовољења стандарда ЕУ. То је све због тога што је за производњу електричне енергије у највећој мери зависна од лигнита, што је штетно за животну средину.

Па ипак, остају још два привлачна иметка, које би страни инвеститори једва чекали да купе, ако се буду продавали. Најочигледнији је ОПАП, изузетно успешна компанија за спортско клађење, са монополом за лутрију. Држава је власник 34% њених акција. ОПАП је највећа таква компанија у Европи, са прошлогодишњом зарадом од 594 милиона евра, уз промет од 5,4 милијарде евра. Сада је спремна да се прошири и на онлајн клађење, тако да влада не би имала никаквих проблема да за свој удео нађе одушевљеног купца.

Други очигледни кандидат који би влада могла продати је њен остатак од 20% удела у ОТЕ, грчкој телефонској компанији у којој је Дојче телеком већ купио 30% удела. Немци су већ изјавили да су спремни за куповину, јер желе потпуну контролу те компаније. Међутим, опет и ту грчка политика и постојеће интересне групе изгледа да блокирају свим заинтересованима тај једноставан и остварив посао. Ту врсту луксуза Грчка себи више не сме дозволити.

(Превод Василије Клефтакис)