U Ukrajini nisu poraženi Viktor Juščenko i Julija Timošenko, poražen je jedan koncept uređenja Istočne Evrope. Ukrajinski narod digao je ruke od evropske šećerleme, shvativši brže od drugih da „Evropska porodica ravnopravnih naroda“ nema šta da ponudi.

Nakon prve posete Baraka Obame Kini u novembru prošle godine, tokom koje je prihvatio ulogu popustljive strane, pojačan je utisak da postoji sporazum između sadašnje i buduće velike sile. To je bilo prošle godine.

Ta ranjena srednja bela klasa puca na one koji su joj najbliži: imigranti, rasne maljine, političke vođe. Pokušava da smanji konkurenciju koju smatra nepravednom i namerava da SAD budu zemlja samo za istinske Amerikance.

Ono što je u ovom slučju pripisano Vilpenu u psihologiji se inače zove „optužba u ogledalu“, i redovno spada u neuspele mehanizme odbrane. Po nešto blažoj sudskoj tezi, De Vilpen je prosto upleten u zaveru i kriv je što nije učinio nešto više da se od svega ogradi.

Neke evropske vlade su otvoreno priznale da su im draži skromni graditelji kompromisa nego ambiciozni svetski lideri. Umesto da nakon Lisabonskog ugovora Vašington tretira Evropu sa više poštovanja, isti je podstakao Obaminu administraciju da igroniše EU.

Blera su u iračkom saslušanju zapravo samo pitali: ako si znao da Sadam Husein nije imao hemijsko oružje, zašto si obmanuo javnost u vezi sa razlozima za ulazak u rat i tamo poslao 45.000 britanskih vojnika?

Da su iznenađenja moguća, pokazuju pisanja kijevskih i zapadnoukrajinskih listova, koji navode da „dok je Timošenkova prihvatljiv kandidat, Janukoviča bi i posle legitimne pobede teško doživeli kao predsednika“.

U politici nema binarnih izbora, ali ima gradacija. Kako će Sjedinjene Države interpretirati odluke Kongresa koje odobravaju podršku odbrambenoj moći Tajvana zavisiće od Vašingtona.

Kada je u pitanju Avganistan, zapad se suočava sa jednostavnom strategijskom računicom: suviše je skupo ostati tamo, suviše je opasno otići. Vizantijski odgovor bio bi da se za početak povuku oskudne i skupe zapadne trupe, a da se umesto toga naoružaju lokalci.

Rezultati Tomson Rojtersa pokazuju ne samo “užasavajuću“ ekspanziju kineske nauke, nego i snažnu produkciju Brazila, znatno sporiji rast Indije i relativni pad Rusije. Kina je uveliko nadmašila sve druge države, sa 64-strukim povećanjem naučnih radova.