Проналазак рудног богатства отвара нову еру у Авганистану

Налазишта руда која су САД откриле у Авганистану јесу богатство које је довољан повод да промени динамику рата и поништи трагичну судбину која је, изгледа, задесила ту нацију, како наводи влада у Кабулу. Али за експлоатацију, за претварање тог обећавајућег извора богатства у стварност, неопходни су услови, од којих је Авганистан веома далеко.

Портпарол авганистанске владе Вахид Омар потврдио је постојање налазишта злата, бакра, гвожђа, кобалта и, посебно, литијума, руде неопходне за производњу батерија за мобилне телефоне, компјутере и остала средства технолошког развоја. „Ово је велика прилика за уједињење авганистанског народа око ствари од којих ће корист имати читав свет.“

Војни командант САД за регион Блиског истока, генерал Дејвид Пиjетрус у изјави за Њујорк тајмс, уз дозу резерве, саопштио је: „То је гигантски потенцијал. Још увек постоји много сумњи, али је потенцијал од енормног значаја.“

Могућности за Авганистан су, без икакве сумње, изузетне. Резерве су процењене на најмање билион долара (око 830 милијарди евра), а можда и више. Хамид Карзаи је прошлог месеца боравио у Вашингтону где је својим саговорницима предочио да подземно богатство његове земље вреди можда чак и три билиона долара.

И то није претеривање. Још 2007. године један извештај Института за геолошка истраживања САД указао је на количину тих резерви. Прошле године Пентагон је, у координацији са авганистанским властима, формирао тим за детаљно испитивање места и количине рудних ресурса.

Сада, када треба да почне ископавање руде, појавили су се проблеми који могу да релативизују значај самих налазишта. Прво, стручњаци упозоравају да су за почетак експлоатације једног рудника литијума неопходне две до пет година због локализације минерала и геолошког окружења. За такве радове неопходнe су, поред напредне технологије, и мере безбедности. Авганистану недостаје и једно и друго. Први проблем би могао да буде решен концесијама страних фирми. Али, други проблем зависи од рата коме се, како изгледа, не види крај.

Многе од резерви литијума налазе се, на пример, у провинцији Газни, коју тренутно контролишу талибани, који су последњих месеци показали довољан војни капацитет за бојкот сваког покушаја рада без њихове дозволе.

Дакле, неопходно је да се рат оконча како би се Авганистан претворио, како неки кажу, у Саудијску Арабију литијума. У исто време, нова реалност сугерише новe дилеме. Да ли је напор за помирење које намеће Карзаи мотивисан овим проналаском? Да ли је упорност САД у овом непопуларном рату оправдана истим разлозима? Да ли су рат од почетка подстицала сазнања о овим налазиштима?

Ово ново откриће подложно је свакој врсти теорије завере. Империје су се, на крају крајева, увек шириле у потрази за новим ресурсима. Али, у овом случају није реално сматрати да су од почетка конфликта за САД рудна богатства Авганистана циљ већ могуће решење, за које су се војне снаге засад показале недовољним.

(Из Ел Паиса превео Бранислав Ђорђевић)