U istoriji Nobelovog komiteta se nikada nije dogodilo da tri godine za redom Nobelovu nagradu za mir dobiju ličnosti, koje su i same aktivno učestvovale u podstrekivanju ratova i sukoba svojim verbalnim izjavama, kao i direktnim slanjem vojnika u ratom zahvaćena područja.

Britanski autor Dejvid Kronin ističe da je osnovna Solanina crta odsustvo principijelnosti. To je čovek koji jedno govori, a drugo radi. Solana je “jedan ratni huškač” i neprincipijelan čovek. Mesecima je bio protiv invazije na Irak a onda je, suprotno većini članica EU, podržao američku invaziju.

U Britaniji zaseda komisija koja za cilj navodno ima ispitivanje činjenica i okolnosti koje su vezane za britansko učešće u samo još jednom u nizu iz regionalnih ratova. Koliko je zasedanje ove komisije farsa, pokazuje i činjenica da je članove same komisije birala britanska vlada.

Neumerena pohlepa postala je ujedno i simbol i objašnjenje društvene krize. Ideja o nedostatku uzdržavanja i kontrole postala je i objašnjenje za društvo koje gubi kontrolu. Problem je u tome što je ovo objašnjenje suviše delimično i suviše moralističko.

Ono što je došlo posle obaranja Sadama je bilo mnogo gore nego što smo mogli da predvidimo. Trebalo bismo da imamo u vidu da su informacije koje smo dobijali bile pogrešne. Sada, ako me pitate da li bih opet uradio sve moguće da se obori Sadam, odgovor je - da.

Španija očekuje presudu Ustavnog suda u vezi s autonomijom Katalonije, pri čemu većina independentista smatra da nema nikakve dileme da će veći deo tog dokumenta biti proglašen neustavnim i naterati da se o ovom pitanju izjasne zvaničnici vladajućih socijalista.

Masovni mediji predstavljaju osnovu za širenje ideja i moraju da budu prilagođeni ciljnoj populaciji. Američka administracija želi da kroz javnu diplomatiju utiče na bliskoistočno javno mnjenje da usvoji američke i zapadne stavove o terorizmu.

Kako je afera «Klimagejt» pokazala, i tamo gde se odlučuje o sudbinama milijardi ljudi igraju se prljave igre, a konformizam, sitne sujete i lični interesi vladaju tamo gde bi trebalo da caruje nezavisna i racionalna misao.

Dok se naša mala Srbija nećka i preispituje šta je dobila, a šta izgubila posle potpisivanja sporazuma sa Rusijom, bogata Francuska se za rusko tržište iz sve snage bori, može se reći vukući Rusiju za rukav, nezavisno od korifejskog centralizma Brisela.

Čak i kad bi Evropljani mogli da stvore “jaku EU“, ona ne bi bila blizak saveznik SAD. Već sada, Evropa je toliko usredsređena na sebe, da bi jedna “jaka EU“ još verovatnije više gledala u samu sebe i bila više izolacionistička no što je to danas slučaj.