Veća autonomija u ekonomskoj politici, primerena različitim potrebama i nivoima razvoja, uslov je da zemlje EU izađu iz krize. Čak ni ovo, bez tehnološke prednosti i povoljnih sirovina iz kolonija kao pre dva veka, nije sigurno.

Da li će Grčka biti u stanju da se izvuče? Da li će Nemačka ikada prihvatiti ikakvu odgovornost za koheziju evrozone – osim što očekuje ostale da se slože i priđu Nemačkoj?

Za razliku od ranijih perioda napetosti, kada su za loše odnose kreatori javnog mnjenja podjednako okrivljavali kako Ameriku tako i Kinu, sada za napete odnose svi bez okolišanja okrivljuju Kinu.

Uzimajući u obzir da osnivački ugovori EU izričito zabranjuju spasavanje države evrozone koja ne ispunjava svoje obaveze, logično je da Grčka plaća najveću cenu ove nove situacije, a ni Španija nije u mnogo boljoj situaciji. Dalja sudbina Grčke nije ružičasta.

Španija, koja početkom juna treba da organizuje konferenciju visokog nivoa sa državama Zapadnog Balkana, moraće da se suoči sa sličnim poteškoćama. Ako se bude pridržavala politike nepriznavanja nezavisnosti Kosova, učešće Prištine nije verovatno.

Zašto američka vlada tako olako poteže za vojnom silom kao rešenjem za svaki svoj spoljnopolitički problem? Vašington je pretvorio rat u pitanje izbora, u još jednu spoljnopolitičku opciju.Ukratko, Bušova administracija je ozbiljno razmatrala da započne Treći svetski rat.

Globalni ekonomski pad nije oborio rusku vladu, nije okrznuo napredak Kine, niti ih nagnao da postanu prijemčiviji na predloge SAD. Ako Kina usvoji neke elemente nemačke strategije, može doći u poziciju da predvodi kreiranje Evroazijske zajednice.

Sukob Argentine i Britanije oko suvereniteta nad Foklandskim ostrvima traje već gotovo više od dva veka. Zašto su Foklandi toliko značajni za Britance da zbog njih ponovo prete ratom?

Ono što čini fundamentalnu razliku je činjenica da je palestinska autonomija stvorena dogovorom Izraela i PLO, dok je tzv. Kosovo nastalo nastalo jednostranim proglašenjem nakon diktata koji danas još samo neobavešteni ili naivni nazivaju posredovanjem.

To bi, možda, moglo da umilostivi kako bogove, tako i vođe Nemačke, koji žele da održe vrednost evra. Nema sumnje da će finansijska tržišta, za vreme dok Grci budu iskrvarili od “šok terapije“ u stilu MMF-a, ugrabiti i za sebe “funtu mesa“ u obliku povećane interesne stope.