Ovi današnji roditelji nemaju te čudne ideje. Umesto da propadaju u zemlju pred svetom od sramote što su od dece napravili neandertalce, oni propadaju u zemlju pred decom kad ne mogu da im kupe besni telefon ili kad ne znaju da umesto njih napišu sastav za peticu.

Uporno i ponekad mazohistički tvrdoglavo, maticu („majku Srbiju“) i poziciju zvaničnog Beograda nije hteo javno da kritikuje čak ni onda kada je bilo više nego očigledno (odnosi sa Turskom, Telekom...) da se sa nekim stvarima duboko ne slaže.

U srpskoj javnosti se ubrzano odomaćuje ideja o neminovnosti uvođenja sankcija Rusiji. Pitanje da li je po ubrzanoj proceduri, u periodu od svega nekoliko dana, zamenilo pitanje kada. Ovaj politički preokret odvija se paralelno sa događajem koji bitno menja konfiguraciju domaće političke scene.

U međuvremenu su nam deca porasla i ne treba da se čudimo zašto hoće da beže sa ovih prostora. To režimima odgovara: koliko dece ode u inostranstvo – toliko je manje gladnih usta, ali i manje glasova protiv samovolje i diktature

Čak i za beogradske otužne medijsko-političke prilike neobično je što možda najznačajnija nacionalna bitka u poslednjoj deceniji protiče gotovo neprimećeno od srpske javnosti koja se danima bavila „sudbinskom“ dilemom da li će Toma Nikolić pojesti uskršnje jaje i da li će izbori biti u decembru ili januaru.

U datoj situaciji, za početak je dovoljno što se ova inicijativa uopšte pojavila. To je bar dokaz da u Srbiji postoji neko ko o ovim ključnim pitanjima razmišlja svojom glavom. Taj uslov uvek je u istoriji bio onaj nužan, premda ne i dovoljan, osnov za promene koje se rukovode načelom najvećeg dobra naroda

Kada čujem predstavnike vlasti kako se pitaju kako se zastava Kosova našla na Notr Damu, gorko se osmehnem. Koliko Srbi danas poznaju Francusku? Veoma malo, sudeći po polemici oko zastave Kosova na Notrdamu. Ona pokazuje koliko je duboko nerazumevanje današnje Francuske iz ugla Beograda.

Moj glavni argument protiv ulaska u ovakvu EU jeste, pod 1 – uvid da to čak ni ekonomski više nije profitabilna priča i (pod 2) uverenje da se od „vere u EU“ pravi i novi marksizam, nova ideologija i praznoverje i da ta vera pothranjuje najgore lične i kolektivne osobine.

„O evropskoj bezbednosti se može razgovarati tek kad slomimo Rusiju", rekao je nedavno za 'Špigel' Karlo Mazala, profesor na Vojnoj akademiji u Minhenu. Drugim rečima: o miru se može razgovarati tek posle rata. Mir ćemo imati tek kad budemo imali rat. Kako je Zapad uopšte došao dovde?

Pošto sadašnji Predsednik R. Srbije lakomisleno poručuje srpskom narodu da bi trebalo da se ugleda na luteranske vrednosti, Srbi bi trebali da znaju kako su se Martin Luter i rani nemački Luterani o Srbima govorili, pisali i kako su se o njima odnosili