Kada se gledaoci u bioskopima suoče sa ovim ubedljivo odigranim, a duboko tragičnim i uzvišenim likovima naše istorije, svakako će biti poraženi jasnim i nedvosmislenim saznanjem koliko smo se mi danas, kao društvo, udaljili od ideala koje otelovljuju junaci Koljevićevog filma – koliko smo navikli na ropstvo, ravnodušni prema istini, oguglali na laži.

U svakom slučaju, Jeremić se borio kako-tako, u nekom boljem timu verovatno bi i on postigao više. A tek ćemo videti da li će nova vlada i novi ministar – ili Nikolić i Vučić sada u novim ulogama – hteti i umeti da učine više i bolje od toga.

Ono što se sa sigurnišću može reći jeste da je predsednik svojim poslednjim nastupom, kod kosmetskih Srba iscrpeo sav kapacitet prevara i smutnji. To je koleteralna korist ovog događaja koja bi  nenameravano otvorila brešu za nova neočekivana zbivanja

Za razliku od Jova Bakića, meni se javlja da će Vrhovnik, nemajući izlaza, čak i bez revolucije / kontrarevolucije, ne samo isfingirati, nego će, ako pravilno proceni da drugoga povoljnog rešenja za njega i njegove nema - PRIHVATITI PRAVI PRAVCATI DIJALOG! Šta više, nije nemoguće da ga i SAM INICIRA!

Najveći pobednik (i) ovih srpskih izbora jeste Brisel i (neo)liberalna internacionala koja ovde ima svoje autonomne interese, resurse, medije, promotere i agente i kojoj je svejedno ko pobeđuje – samo ako je „na evropskom putu“.

Reći da Sjedinjene Države samo pokušavaju da se pridržavaju pravila je pristojnije nego reći da je njihov cilj da trajno očuvaju primat SAD, trajno oslabe Kinu, sruše vlade koje joj se ne sviđaju ili potkopaju svoje druge protivnike

Sa svojih proročkih visina Dostojevski je jasno sagledao tragediju Evrope. I otkrio njen uzrok. Uzrok je to što je Evropa kroz rimokatolicizam i protestantizam unakazila i izgubila lik Bogočoveka Hrista, tu jedinu večnu vrednost, radi koje stoje i postoje svi svetovi. I zbog toga se tamo sve zamutilo i krenulo u haos.

Za razliku od Tadićevih partnera i saboraca koji su ga „iskulirali“, DSS se u kampanju podrške Nikoliću uključio iskreno i maksimalno. Bio je to trenutak Koštuničine „slatke osvete“,.

Naši preci su koristili plug i orali duboku brazdu oko sela, kako bi ga zaštitili od bolesti i opasnosti. Međutim, šta učiniti ako je opasnost unutar našeg sela? Opasnost koja je dobro prerušena, a naše malo selo nenaviknuto i nespremno za neprijatelja u novom obliku? (zato su nam tako dugo i temeljno napadali tradiciju). Vreme je da se pozovemo na milenijumsko iskustvo, koje nosimo u sebi, i znanje koje je nemoguće uništiti.

Politizacije policije je uvek bilo, ali čak i devedesetih manje nego danas. Devedesetih su na neka mesta u policiji postavljali ljude koji su bili opterećeni politikom, ali su imali poštovanje prema operativnom radu.